Lazar Samardžić, jedan od najtalentovanijih fudbalera Evrope, debitovao je za Srbiju protiv Litvanije 24. marta ove godine, u kvalifikacijama za EP.
Na teren stadion "Rajko Mitić" ušao je umjesto svog uzora Dušana Tadića. Momak koji je prije 21 godine rođen u Berlinu i koji je prošao sve selekcije reprezentacije Njemačke nova je budućnost Srbije.
- Reprezentacija mi je bila san, od malena. Gledao sam utakmice, moje drugare, kao što je Marko Grujić. Sad sam ponosan, u reprezentaciji želim da uvek budem na maksimumu. Nemačka je dobra reprezentacija, igrao sam deset godina tamo i hvala Nemačkoj. Ja sam Srbin, prezivam se Samardžić. Kao zvezdaš, debitovao sam na Marakani, to je neverovatan osećaj. Cela porodica je plakala, mama, tata i devojka. I ona zna šta mi reprezentacija znači kao i mojoj porodici - rekao je Lazar Samardžić u emisiji "Na ivici terena" banjalučke ATV.
Otkrio je i kako je prihvaćen od strane saigrača u reprezentaciji.
- Dobio sam dosta poruka podrške. U reprezentaciji su me sjajno prihvatili. Morao sam da pevam. Treći dan sam imao nastup, čekao sam to, bio sam nervozan i posle sam se mogao opustiti. Jedan od uzora mi je Dušan Tadić. Poslao mi je dres i čestitku za 14. rođendan. Sada igramo zajedno, volim njega kao igrača, on je majstor pa i ja probam nešto da uzmem od njega.
FOTO: FSS
Ubijeđen je mladi Srbin da će Orlovi igrati na Evropskom prvenstvu poslije 24 godine.
- Imamo baš dobru ekipu, top. Mnogo momaka je u Italiji. Velika smo fudbalska nacija. Hoćemo da pišemo istoriju. Piksi je za nas igrače kao drug pa kao i otac. Možemo da pričamo s njim o svemu. Mi smo tamo kao porodica. Nadamo se Evropskom prvenstvu. Navijači to hoće da čuju.
Navijačku pripadnost nikada nije krio.
- Voleo bih da bar godinu dana odigram u dresu Crvene zvezde. Želja mi je da pred kraj karijere zaigram za Zvezdu.
FOTO: PRINTSCREEN/INSTAGRAM
Ove sezone Lazar je postigao pet, a namjestio četiri gola. Pogađao je protiv Napolija, Rome, Verone, Sasuola i Kremonezea. Otkrio je jedan detalj, kako se prije nekoliko godina zahvalio na pozivu Barseloni.
- U kući mi je bio Patrik Klajvert, tada direktor u Barseloni. Želeo je da dođem. Tada sam imao 16-17 godina, bilo je prerano da idem. Bio sam još dete, pričao sam sa roditeljima, iako mi je Barsa san, i srce me vuklo, ali mislim da je bilo prerano - objasnio je Lazar Samardžić.