NOĆ KADA SE BERNABEU POKLONIO HENRYJU Izlevatio je Realove igrače kao najveće amatere, a onda u 93. minuti napravio nešto neviđeno

U intervjuu za Pumu 2012. godine Thierryja Henryja su upitali da li je smiren i kul van terena, kao što je bio uvijek bio na njemu.

Njegov odgovor nije bio baš kul, bar u startu. Onda je duboko udahnuo i nervozno se nasmijao. A onda je objasnio kako se osjećao na terenu.

"Uvijek sam si govorio, 'Ne treba paničariti. Imaš loptu. Zašto bi paničario? Svi ostali bi trebali paničariti. Ne i ti.'"

Henry je možda najbolji francuski fudbaler svih vremena. Zabio je golove sa nevjerovatnom lakoćom. Bio je zapanjujuće brz bez da ikad izgleda kao da se umara. Čak i sada, kada priča, priča sa takvom elegancijom da bi mogli pomisliti da će zaspati svakog trenutka.

Kada je Real Madrid ugostio Arsenal u februaru 2006. u prvom meču osmine finala Lige prvaka, vidjeli smo Henryjev vrhunac.

Možda su Galacticosi bili pri kraju, ali je Real i dalje na terenu imao Ikera Casillasa, Roberta Carlosa, Davida Beckhama, Zinedinea Zidanea i Ronalda. U drugom poluvremenu je čak zaigrao i Raul Gonzalez.

Arsenal je ipak trijumfovao sa 1:0, najviše radi genijalnosti Henryja. Čak i ne govorimo o njegovom golu, kada je pokupio loptu blizu centra igrališta i nonšalantno se probpio do samog šesnaesterca te na kraju pogodio slabijom lijevom nogom bez da je izgleda kao da se uopšte i trudi.

Ovdje pričamo o momentu iz 93. minute, kada je Arsenal pokušavao zadržati prednost. Henry je stajao na desnom krilu svoje polovine, ali je bio najistureniji igrač Arsenala. Njegova prisutnost je bila dovoljna da ga napadnu četiri Realova defanzivca. Kada je dobio loptu, nije paničario. I zašto bi? Svi ostali bi trebali paničariti, ne i on.

Sergio Ramos je prvi krenuo i odmah ostao daleko iza Henryja. Potom su Carlosa izdale noge, a zadatak je pao na Alvara Mejiju, tada novajliju koji je zamijenio Jonathana Woodgatea devet minuta prije kraja. Henry nije namjeravao stati. Produžio je torturu tako što je naizgled krenuo ka golu, ali se onda uputio ka korner zastavici.

Mejia je krenuo uraditi klizeći, što je Henryju dobro došlo da napravi novi trik tako što je loptu blago proturio naprijed, tako izbjegavši start bez da je pogledao u defanzivca.

Da je bilo pravde, sudija bi odmah odsvirao kraj i poštedio muke Mejiju. Nažalost, morao se boriti sa Henryjem kao dijete koje pokušava oteti loptu svom ocu te je na kraju izbio loptu, a Arsenal dobio aut duboko u protivničkoj polovini.

Henryjeva reakcija možda je najkul reakcija jednog fudbalera ikada na terenu. Nema ni sekunde emocije, ali je definitivno 'šmekerski' mahnuo Realovim navijačima kojima je više bilo muka svega...