sport.ba @sport.ba
Legendarni košarkaški trener Duško Vujošević preminuo je u 67. godini života poslije duge i teške borbe sa bolešću.
Trofejni trener je najveći trag ostavio u Partizanu, a radio je još u Pistoji, Varezeu, Crvenoj zvezdi, CSKA, Limožu, Klužu, Breši, a vodio je reprezentaciju Srbije i Crne Gore, kao i Bosne i Hercegovine. Smrt slavnog trenera potvrdio je novinar Petar Peca Popović za Sportal.
Bila je to davna 2018. godina kada je Duško za "Blic" govorio o tome kako je sredio probleme sa srcem i krvnim sudovima, te da čeka na transplantaciju bubrega. I morao je da čeka General, kako su ga zvali navijači KK Partizan, do maja 2025. godine. Tek tada otišao je Vujošević u Minsk, prestonicu Belorusije, gdje mu je u specijalizovanoj klinici za nefrologiju, obavljena komplikovana operacija transplantacije bubrega.
O Duškovoj borbi...
Kako je ranije ispričao za "Blic", u posao je ušao veoma mlad. Cena posvećenosti poslu prvo je stigla u vidu povišenog šećera, zatim su stradali kapilari, vene i na kraju bubrezi. Godinama je išao na dijalizu.
Prije sedam godina Duško je obavijestio javnost da putuje u Istanbul, u jednu specijalističku ustanovu, a sve kako bi bio podvrgnut ispitivanjima, od čijih rezultata je zavisilo da li će do transplantacije doći. Nažalost, rezultati tada očigledno nisu bili zadovoljavajući, te je Vujošević do maja 2025. godine bio redovan na dijalizi. Ali i uporan u čekanju.
Čovjeku koji je bolestan je potrebna najveća pomoć, a obično se ljudi okreću od onih koji su bolesni. Neki ne mogu da to podnesu da gledaju, neki nemaju dovoljnu količinu empatije, ali društvo mora da ima svoje rješenja i svoje propise.
Jer ja nisam kao osoba neko ko je najbolji da tumači ovaj problem zbog toga što nisam objektivan. Ja imam potrebu za bubregom, da li od živog donora ili čoveka koji je umro - ispričao je Vujošević jednom prilikom za "Telegraf TV".
"U posao sam ušao mlad i nezreo"
U intervjuu za Blic Duško je govorio o cijeni koju je platio zbog toga što je profesionalnom pozivu dao sebe u potpunosti.
U ovaj posao sam ušao i mlad i nezreo i goreo kao kad se sveća zapali sa dva kraja. Radio sam sa jednom ogromnom energijom i strašću, intenzivno i bez kalkulacija. Ja inače volim ljude koji su potpuno posvećeni svom poslu, bilo šta da rade.
Ne volim kad je neko polovičan u bilo čemu. Toga sam se držao i s te strane mi nije ni žao, ali cena je bila velika. Veoma rano sam dobio šećer i potcenio tu bolest. On ne boli i podmuklo me je rastakao. Stradali su kapilari, vene i na kraju bubrezi. Kasno sam počeo s insulinom, a on je jedina stvar koja sprečava takve posledice.
Kad su u pitanju moje bolesti, košarka je i otrov i protivotrov. Mislim, pre svega, na način na koji sam je konzimirao i na kraju, praktično, overdozirao. S ovom pameću bih verovatno vodio više računa, ali teško da bih kalkulisao s emocijama. To ne bih ni hteo ni umeo. Sve što se radi bez emocija i bez pune posvećenosti ostaje neslano. Bljutavo.
Gospodski je boriti se za unapred izgubljenom stvari. Kad je u pitanju ova moja bolest i bitka, nadam se da nije unapred izgubljena.
Pogoršanje stanja
Bio je 14. mart 2026. godine kada je Duško Vujošević primljen u bolnicu. Kako su mediji tada prenijeli, Vujošević je bio hospitalizovan zbog problema sa bubregom koji mu je transplantiran u Bjelorusiji u junu 2025. godine. Usljed komplikacija, u njegovom organizmu došlo je do zadržavanja viška tečnosti, što je izazvalo dodatne probleme sa plućima.
Iako su prve informacije bile optimistične, te je bilo riječi o tome da se stanje čuvenog trenera poboljšava, Duško Vujošević je, nažalost, izgubio onu najvažniju utakmicu.
