sport.ba @sport.ba
Ja sada osećam kao da je stari Darko otišao na nebo. Kada razmišljam o sebi dok sam igrao, osećam da je to razmišljanje kao o nekome koga više nema. O nekome ko je otišao s ovog svijeta - kaže nekadašnji košarkaš. A Darko Miličić je uvek govorio ono što misli i najstroži je bio prema sebi. Kao da je od početka želeo da izađe iz svoje kože. Bogom dan za košarku, jednostavno je rekao: Neću.
Zato i ne čudi da ga ne razumiu, zato i ne čudi da je Darko za Karmela Entonija neko ko u stvari nije ni postojao. Jer, šta klinac iz Novog Sada ima da traži u društvu sa Džejmsom, Vejdom, Entonijem i Bošom?
Mada, bilo bi poštenije da kažemo - šta oni imaju da traže u Darkovom društvu? Da li ih sve, osim Lebrona, boli što su na draftu bili ispod Miličića? Sigurni smo u to. A da li je Darka briga što je ispred njih?
- Nisam bio svestan šta se izdešavalo u kratkom periodu. Bio sam u Srbiji kada su mediji počeli da pišu o mom odlasku u Ameriku i meni je sve to bilo smešno. Idem kao neki drugi pik, slušam o milionima. A ja tražim 50 dinara da kupim kiflu, ostavio sve pare na ruletu. Sve je to meni bilo nerealno, međutim, to se izdešavalo u tren oka i ja sam stvarno otišao tamo. To zvanje drugog pika i sva ta medijska pažnja, gde te svi prepoznaju na ulici, meni je kao klincu bilo jako zanimljivo. Međutim, kao i sve u životu, i to dosadi, malo čovek hoće da se skloni iz svega toga i dođe period kada vam dođe preko glave i medijske i ljudske pažnje - ispričao je nedavno za “Blic” Darko Miličić.
Kažete, nije se snašao u NBA ligi. Da li ste sigurni? Ima šampionski prsten s Detroitom i zaradio je 52.323.642 dolara. I još nešto sitno. Nije uspio?
A onda je odlučio da živi. Da, znate šta je to? Ono kada radite šta volite, kada se svako jutro budite sretni, kada ste s porodicom cijeli dan, kada vas komšije vole, prijatelji posjećuju... Život!
- Imao sam odbojnost, ne prema Amerikancima već generalno prema tom sistemu i načinu kako oni žive i kakvi su im pogledi. Previše su im bitne materijalne stvari, nema druženja. Sve se svodi na to „ja, ja, ja”, stalno neki planovi, nema neobaveznog druženja, ne možeš da se nađeš s nekim za neko piće, druženje, to ne postoji. Sve im se svodi na neku plansku organizaciju za sledeću nedelju, pa mi kažu „hajde, ubaciću te možda za dve nedelje”. Šta da me ubacuje, treba samo da popijemo piće. Oni žive u tom sistemu da dočekaju penziju, pa ko ode na nebo - otišao je, a ko je dočeka, uživa u tim blagodetima. U međuvremenu se manje-više ništa ne dešava, oni ne žive život.
Penzionisao se u 27. godini i okrenuo poljoprivredi. Basket igra kada poželi, s ortacima, u najnižim beton ligama... Igra iz zadovoljstva, za klopu i piće u lokalnoj kafani. Kada je nekome potrebna pomoć, uvijek je prvi, ne pita za šta je i kome treba, samo: Koliko?
Da li je nekome nanio zlo? Jeste, i to ne krije - sebi.
- Uvek sam bio zatvoren i tek sam odskoro počeo da se otvaram. U glavi sam rešio da sam tu u NBA samo da odradim to, ne razmišljajući da sebi i svojoj karijeri nanosim zlo. Nisam uopšte razmišljao o posledicama, već samo da odradim taj period života i da se vratim.
Najveća neistina o Darku je da sa njim nije lako, da je težak, prek... To je zato što ga ne poznaju dobro. Čitaju o njemu, ali nisu osjetili njegovu dušu. Na kraju, o Miličiću su možda najljepše napisali ono koji ga nisu razumjeli i kojima je služio za zabavu. Evo šta je objavila ekipa američke TV stanice ESPN poslije nekoliko dana provedenih s Miličićem.
- Čovječe, Darko je stvarno sretan, opušten i duhovit čovjek. Radi ono što voli, ima divnu suprugu, divnu djecu, svoj mir, šta mu je više potrebno i šta bi više tražio od života. Da budemo iskreni, najimpresivniji momenat je kada je pričao o sreći koju je osjetio kada je prvu jabuku ubrao. Bilo je to važno za njega, ne samo zato što je to dobro za njegov biznis, već i zato što je osjetio priliku da kontroliše svoj život. Napravio je nešto, i prvi put poslije mnogo vremena osjetio je ponos zbog toga.
Miličić je 2010. godine uplatio 120.000 dolara za liječenje četvoro djece iz Srbije oboljele od Batenove bolesti. Nije želio da daje izjave u medijima povodom ove velikodušne donacije. Sa suprugom Zoranom je osnovao i Fond za djecu koja imaju bolesti opasne po život. Godine 2011. Darko je prodao svoj NBA šampionski prsten, a novac zarađen od prodaje uložio je u dobrotvornu akciju čiji je kompletan prihod poklonjen srpskim bolnicama i djeci koja boluju od Batenove bolosti.
IMAO JE OGROMAN POTENCIJAL, BIO JE ISPRED WADEA I BOSHA: Od košarke mu važniji bili ratni zločinac Draža Mihajlović, četnici i čvarci!
Darko Miličić je propali srbijanski košarkaš, nekadašnja NBA zvijezda, koja je potpuno upropastila karijeru alkoholom i skandalima. Iako je NBA draftu 2003. godine izabran kao drugi pik, odmah iza LeBrona Jamesa, a ispred Carmela Anthonya, Chrisa Bosha i Dwyane Wadea.
Bio je ogroman potencijal, ali mu je od košarke važnija bila rak.ija, čvarci, četnici i Draža Mihajlović. Miličić je veliki poštovalac lika i djela zloglasnog "đenerala" i ratnog zločinca Draže Mihajlovića, sa čijim likom ima dvije tetovaže na svom tijelu.
Darko se tako najviše voli družiti s istomišljenicima (čitaj četnicima), pa se na internetu pojavio zanimljiv i ujedno odvratan video Miličića i kvazi pjevača koji sebe naziva Baja Mali Knindža.
Također, pamte ga i po kratkoj avanturi u kickboksing vode i veličanju Vojislava Šešelja i četničkog pokreta. Miličić je u intervjuu za B92 otkrio kako mu se nije dalo igrati, kako je mrzio košarku te na treninge u NBA ligi dolazio pod dejstvom pića i sa svima se svađao.
- Da mogu, mnogo toga bih drugačije napravio. Stigao sam u Detroit i nisam dobio šansu. Morao sam se dokazivati, a ja sam imao pogrešan pristup. Mislio sam da sam s 18 bogomdan. Svađao sam se, pijan dolazio na treninge... Tjerao sam inat svima, na kraju sam ga istjerao sam sebi - rekao je 213 centimetara visoki bivši košarkaš.
- Kad sam igrao, igrao sam samo za sebe. Samo mi je bilo bitno da nahranim svoj ego. Mislio sam si, večeras ću razbiti Gasola ili Duncana, sutra protiv deset puta lošijeg centra mogu nastaviti niz, ali nisam mogao. Mrzio sam košarku. Bilo je trenutaka kad bih zabio 20, ali bih jedva čekao da sudac odsvira kraj - kaže Miličić.
Igrao je u Detroitu, Orlandu, Memphisu, New Yorku, Minnesoti i Bostonu.
- Mislio sam da će mi biti dobro u Orlandu. Dwight Howard je balvan u reketu, ja na vanjskom, ali trener nas nije vidio skupa. I onda Memphis. Kažem menadžeru, samo ne Memphis, a on me zove i kaže - idemo u Memphis. Bile su to dvije godine depresije. Jedva sam čekao da završe da mogu otići - kaže Darko i nastavlja:
- Radio sam gluposti i u New Yorku, a Minnesoti sam lijepo rekao da me ne dovode jer ću im narušiti atmosferu. I oni me dovedu i kažu da mogu otići za dva tjedna ako želim. Prve godine mi je bilo super, ali gubili smo, a ja ne volim gubiti ni kad kartam. Došao je novi trener, opet svađe i odoh ja u Boston - kaže bivši srpski košarkaš.
Srbija je 2007. godine na Eurobasketu u Granadi izgubila od Grčke u produžetku, a Miličić je nakon poraza žestoko izvrijeđao suce. Spominjao im je čak i kćeri.
- Ne ponosim se tom slikom. Nisam trebao spominjati obitelj i tu sam pogriješio. To je bila ključna utakmica i nevjerovatna krađa. Baš su nas pokrali - rekao je Miličić.
- Cijeli život ostat ću drugi izbor drafta koji nije pokazao što je trebao. No ja se na neki način razlikujem od ostalih balvana. Oni su htjeli, a nisu mogli. Ja kad sam htio, mogao sam. Kad hoću, hoću, a kad neću, neću - dodao je Miličić.
Ima tetovažu popa Momčila Đujića, četničkog vojvode iz Drugog svjetskog rata odgovornog za brojne zločine.
- Ja sam seljak u duši i četnik i bit ću uvijek četnik - dodao je.
