sport.ba @sport.ba
Postoji li neko ko se ovoga ne seća? Ili bolje reći, postoji li neko ko će ikada zaboraviti?
U Jugoslaviji je milionski auditorijum ispred TV ekrana ostao u šoku, a jugoslovenski fudbaleri od tog promašenog penala nisu se oporavili do kraja utakmice. “Plavi” su imali šansu za potpuni preokret, priliku da dokusure poljuljane Holanđane i prođu u četvrtfinale Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998. godine, ali lopta koju je sa bele tačke Peđa Mijatović poslao kao iz topa nije završila u mreži, već na prečki.
Verovatno poslednji veliki tim koji je jugoslovenski fudbal imao, tim promašenim penalom otišao je u istoriju, iako ga je tamo zvanično poslao Edgar Davids nekih pola sata kasnije, u trećem minutu sudijske nadokande vremena, kada je pogodio za konačanih 2:1 za Holanđane.
Predrag Mijatović, koji je tada za tako kratko vreme prošao put od planetarnog heroja koji je svojim golom doneo titulu prvaka Evrope Realu, pa do tragičara nacije, mnogo godina kasnije je izjavio da je taj neiskorišćeni penal njegov najveći promašaj karijere.
“Posle tog promašaja osećao sam neopisiv bol. Osećao sam se kao izdajnik, jer nisam bio dovoljno koncentrisan da svojoj naciji donesem ogromnu radost. Razumem komentare ljudi, da je neko drugi šutirao možda bi ga i dao, ali ima i ona druga priča – ko šutira može da mu se desi da promaši, a ko ne šutira nikada neće promašiti.”
I pre i posle ovog meča jugoslovenski i kasnije srpski fudbal beležili su tragične neuspehe, međutim, utisak je da niti jedan nije toliko duboko ostao urezan u sećanja ljubitelja najvažnije sporedne stvari.
Legenda kaže da se prečka u Tuluzu još uvek svake noći trese. Podsetite se penala Peđe Mijatovića iz meča osmine finala Svetskog prvenstva u Francuskoj 1998. godine između Jugoslavije i Holandije:
