Bio je 20. januar 1985. godine. Milan na svom San Siru igra protiv Udinesea. U 25. minutu povredio se Sergio Batistini. Već pomalo senilnom Nilsu Lidolmu dan ranije su rekli da u primaveri postoji klinac koji igra beka. I desnog i lijevog. Bori se kao lav, daje golove i pritom je neviđeno elegantan za jednog defanzivca. Podsjeća na Facjettija, ali tehnički je još jači.
Saslušao je legendarni Šveđanin savjete, možda i pomislio da je u pitanju samo još jedna "bajka" u nizu o igraču kakav mu nedostaje, ali je ipak uvrstio klinca od 16 godina u sastav za utakmicu.
Kada je postalo jasno da Batistini ne može da nastavi utakmicu Lidolm je riješio da na teren pošalje šokiranog dječaka.
Kucnuo je čas - Paolo Maldini po prvi put na velikoj pozornici. Imao je švedski stručnjak na klupi i Luigija Russoa i Castela Cimina, znatno iskusnije igrače, ali on se odlučio za golobradok mladića. Tako je počela da se ispisuje historija jedne veličanstvene karijere koju će po broju i značajnu osvojenih trofeja teško neko nadmašiti.
Te 1985. Paolo Maldini neće odigrati više nijedan meč, ali već iduće postaće standardan i nezamjenljiv član sastava koji je Berlusconi počeo da sprema za velika djela. Arigo Sacchi ga je odmah zavolio. Baresi, Costacurta i Tasotti bili su u punoj snazi, ali mlađahni Paolo je i u takvom društvu počeo da privlači pažnju na sebe.
Formirana je najbolja defanzivna linija ikada. U sezoni 1987/88. Milan je šampion po 11. put u svojoj historiji sa svega 14 primljenih pogodaka u 30 utakmica. Stvaranje imperije više ništa nije moglo da zaustavi. Postojećem timu pridodat je čuveni holandski trio - Van Basten, Gullit, Rijkaard - i Rossoneri su počeli da vladaju evropskim fudbalom.
Milan dominira, veliki Franko Baresi priprema se za povlačenje, a na San Siru niko nema razloga za brigu. Nasljednik je spreman.
Kroz tri osvojene titule šampiona Evrope i četiri Skudeta Maldini je stasao u istinskog vođu. Svečana predaje trake bila je čista formalnost.
Paolo je iza sebe ostavio nestvarnu zbirku trofeja (sedam titula prvaka Italije, pet trofeja Kupa/Lige prvaka, pet evropskih Superkupova, isto toliko italijanskih, tri pehara Interkontinentalnog kupa, jedan kup Italije...) i 24 godine profesionalnog igranja u Milanu vrijedne statusa iskonske legende.
Mnogi će reći najveće koju je taj klub imao. Odigrao je preko 1.000 utakmica i nikada nije dobio crveni karton.
Maldinijeva "trojka" povučena je iz upotrebe, ali samo privremeno, dok njegovi sinovi Christijan (18) ili Danijel (14) ne stasaju da bi je ponovo obukli. Tako je bilo kada je odlazio Cezare, tako je i sada...
sport.ba @sport.ba
Te 1985. Paolo Maldini neće odigrati više nijedan meč, ali već iduće postaće standardan i nezamjenljiv član sastava koji je Berlusconi počeo da sprema za velika djela. Arigo Sacchi ga je odmah zavolio. Baresi, Costacurta i Tasotti bili su u punoj snazi, ali mlađahni Paolo je i u takvom društvu počeo da privlači pažnju na sebe.
Formirana je najbolja defanzivna linija ikada. U sezoni 1987/88. Milan je šampion po 11. put u svojoj historiji sa svega 14 primljenih pogodaka u 30 utakmica. Stvaranje imperije više ništa nije moglo da zaustavi. Postojećem timu pridodat je čuveni holandski trio - Van Basten, Gullit, Rijkaard - i Rossoneri su počeli da vladaju evropskim fudbalom.
Milan dominira, veliki Franko Baresi priprema se za povlačenje, a na San Siru niko nema razloga za brigu. Nasljednik je spreman.
Kroz tri osvojene titule šampiona Evrope i četiri Skudeta Maldini je stasao u istinskog vođu. Svečana predaje trake bila je čista formalnost.
Paolo je iza sebe ostavio nestvarnu zbirku trofeja (sedam titula prvaka Italije, pet trofeja Kupa/Lige prvaka, pet evropskih Superkupova, isto toliko italijanskih, tri pehara Interkontinentalnog kupa, jedan kup Italije...) i 24 godine profesionalnog igranja u Milanu vrijedne statusa iskonske legende.
Mnogi će reći najveće koju je taj klub imao. Odigrao je preko 1.000 utakmica i nikada nije dobio crveni karton.
Maldinijeva "trojka" povučena je iz upotrebe, ali samo privremeno, dok njegovi sinovi Christijan (18) ili Danijel (14) ne stasaju da bi je ponovo obukli. Tako je bilo kada je odlazio Cezare, tako je i sada...
