sport.ba @sport.ba
Sve je krenulo u mlađim danima, na tribinama Olimpika, sa najvatrenijim pristalicama Lacija, a onda je navijač obukao dres svog voljenog kluba.
Toliki fanatik da noć pre velikog derbija sa Romom saigračima nije dozvoljavao da spavaju, nego im je po nekoliko puta puštao film "Hrabro srce", sve to najbolje oslikava njegova čuvena izjava: - "Postoje dva načina da se vratiš iz bitke: sa glavom neprijatelja u rukama ili bez svoje".
Pored nebesko plavih nosio je dres Juventusa, Napolija i Milana odakle je spakovao kofere na ne baš slavan način. Posle jedne rasprave sa Kapelom u afektu ga je gurnuo i oborio na zemlju. Nakon toga je rešio da promeni sredinu, spakovao kofere, zaputio se na Ostrvo i zadužio opremu Seltika.
Zatim Šefild Vensdej i onda klub koji baš ide uz njegov karakter - Vest Hem. Toliko dobar na terenu da je Hari Rednapa izjavio: kako je di Kanio najbolji fudbaler kog je trenirao. NJegov šmekerski volej protiv Vimbldona, ubraja se u najlepše golove Premijer lige.
Ali svoj temperament nije mogao da kontroliše. Na meču sa Arsenalom, gurnuo je sudiju, koji je pao na zemlju. Dobio je crveni karton, suspenziju od 12 utakmica i novčanu kaznu 15000 funti. -"Nisam nikoga ubio, samo sam gurnuo sudiju. Greška je, ali se greške događaju i ako se dogode prihvatiš kaznu. Bio sam kažnjen 12 utakmica, a štampa… Govorili su da sam varvarin i ludak.
Čak su mi rekli i da sam Cigan, što mi je zvučalo kao kompliment. Ali, danas kada gledam taj snimak, ne mogu da verujem da je sudija tako olako pao, kao pijani klovn". Nije se lako mirio sa sudijskim odlukama. Tokom utakmice sa Watfordom, toliko je bio isfrustriran zbog nedosuđenih penala da je u znak protesta sjeo na travu i tražio da ga trener zamjeni.
Sjedio je tako pet minuta, na kraju je Rednap uspeo da ga ubedi, vratio se u igru, radio ono što najbolje zna i bio jedan od najzaslužnijih u pobjedi posle velikog preokreta, ludilo od utakmice završeno je 5:4. Ostala je upamćena i rasprava sa tada golobradim Frenk Lampardom, kom nije dozvolio da izvede penal, mora da se zna neka hijerarhija, ko je tata - prigrabio je loptu i pogodio za pobjedu.
I posle sukoba sa sudijama, uslijedila je nagrada godine - FER PLEJA! West Ham je igrao protiv Evertona, imao kontranapad i šansu za pobjedu - golman Evertona nakon istrčavanja doživio je povredu, lopta ide u šesnaesterac za di Kanija koji neometano može da je ćušne u mrežu, ali on iznenađuje sve - vata loptu u ruke, pokazuje rukom na golmana kom treba da se ukaže pomoć.
Dobija čestitke od protivnika, ovacije sa tribina i posle svog buntovničkog duha pokazuje primer pravog sportiste. I kada je došla kruna karijere - poziv Manchester Uniteda, on je odbio! - "Ne mogu da se pravim da mi taj podatak nije imponovao. Međutim, nije bilo šanse da napustim West Ham zbog Manchester Uniteda. Za mene, fudbal nikada nije bio biznis, već samo strast”.
LJubav prema klubu ovjekovječio je tetovažom grba West hama, a onda se vratio tamo odakle je sve počelo. Rim, Olimpiko, Lazio. Zbog prijateljstva sa vođama navijača ušao je u sukob sa predsjednikom kluba Klaudijom Lotitom pa je nakon isteka ugovora bukvalno otjeran iz kluba i karijeru je završio u nižerazrednom Ćisko Romi. Nakon igračke karijere prebacio se u ulogu trenera.
Počeo je u engleskom Svindonu. Svoju fudbalsku strast prenio je na igrače, ekspresno je otišao u ligu iznad. Zatim je klub upao u finansijsku krizu, di Kanio nije odustao, nije okrenuo leđa,davao je novac iz svog džepa kako bi zadržao najbolje igrače, ali su čelnici kluba bili halapljivi, prodali su najboljeg igrača i tako mu zabili nož u leđa, da bi na kraju razočaran podnio ostavku.
Zatim je došao u Premijer ligu, zasjeo na klupu Sandarlenda. Htio je da napravi inovaciju u svijetu fudbala i poseban režim rada. Ali je ubrzo dobio otkaz, jer su se mlitavi igrači žalili kako ih maltretira i vrijeđa. - "Promenio sam kompletno metode treninga koje su važile godinama.
Proučio sam dobro japanske spiritualne metode, način života japanskih Samuraja, koje pokušavam da implementiram u fudbal. Probaću da napravim nešto novo, nikada viđeno u ovoj igri, da moji igrači budu pravi ratnici na terenu".
Paolo di Kanio je veliki fanatik, kakav je nekada bio na terenu, danas je na klupi. Svaki gol svoje ekipe proslavi kao da je među jedanaest izabranika na terenu, želi igračima objasniti da fudbal nije biznis, nego ljubav i strast!
Marko Plavšić (Fb page: Kucamo na vrata zaboravljenih asova)
