’’Facing Federer’’ je najnovija knjiga Skupa Malinovskog, u kojoj autor, kroz oči igrača, fanova, medija i teniskih ’’insajdera’’ sastavlja profil Rožera Federera.
Knjiga sadrži intervjue sa više od 50 tenisera sa ATP liste, a Andre Agasi, Džim Kurijer, Patrik Rafter i Džejms Blejk samo su neki od onih koji su podelili svoja iskustva protiv čoveka koji je 302 nedelje proveo na prvom mestu ATP liste, piše SportKlub.
Malinovski je i autor knjige ’’Marselo Rios: čovek koga smo jedva poznavali’’ koja je objavljena 2011. godine.
U daljem delu teksta slede neki od delova knjige ’’Facing Federer’’, koji uključuje anegdote sa Agasijem, Rafterom, Kurijerom i Blejkom.
Andre Agasi: ’’Igrao sam protiv njega u Bazelu u Švicarskoj. Igrao sam protiv dva švajcarska igrača za redom. Zatim sam igrao protiv Federera u drugoj rundi (meč je dobio Agasi 6-3 6-2). Nisam mogao ni da pretpostavim da mu predstoji karijera kakvu će imati. Izgledao je kao da pokušava da imitira Samprasa prvi put kada sam igrao protiv njega, ali jednostavno nije igrao toliko dobro. Nije imao tako dobar servis i delovao je neodlučno. Ne možete znati kako će neko da se razvije, tako da mu nisam davao mnogo šansi da ćejednog dana biti na vrhu. Ali, dokazao mi je suprotno. (smeh)’’
Patrik Rafter: ‘’Bio je dobar prijatelj sa Australijancima, trener mu je bio iz našeg komšiluka (Piter Karter) i ja sam bio još jedan Australijanac na kojeg se on, na neki način, ugledao. Uvek smo se dobro slagali. Sledeći put kadasmo igrali (2001. Hale, Nemačka) moglo se videti da je počeo da se gubi (factor zaplašenosti) ali od tada je počeo redovno da se pobeđuje i bilo je jasno da treba da se povučem (smeh)’’
‘’Mentalno je jači. Njegova igra se oduvek razvijala. Svi igrači koji su na početku svoje karijere, njihova igra se razvija i postaju jači. U prvih nekoliko godina samo pokušavate da otkrijete neke stvari i da otkrijete gde se vi uklapate i radite na svojoj igri. Radite na tomei trenirate na ivici iscrpljenosti. I bilo je potrebno vreme da bi njegovi udarci postal dobri. To je ono što se desilo.’’
Džim Kurijer: ‘’Moje prvo sećanje na Rožera Federera: upoznao sam ga na izložbi u River Ouksu u Hjustonu 2000. godine. Sarađivao je sa Piterom Lundgernom tada. Sećam se da sam ga upoznao na zabavi za igrače koju su organizovali sponzori, a on je bio klinac sa konjskim repićem, o kojem sam puno bio čuo, ali ga nikada nisam gledao. Bio je jako opušten. Niste mogli da pretpostavite kakav će uspeh da postigne, ali moglo je da se nasluti da će biti veliki.’’
Džejms Blejk: ‘’Kroz veći deo njegove karijere, osećao sam da se njegov vrhunac podudara sa mojim. Uglavnom sam igrao najbolje što sam mogao, jer sam se osećao dobro kada sam izlazio na teren. On je bio jedini igrač protiv kojeg sam igrao, a i dalje osećao sumnju da bih mogao dati sve od sebe, a ipak izgubiti. U to vreme u svojojkarijeri sam osećao da ako dajem sveod sebe, da ću da pobedim. I osećao sam da je i loptica i sve u mojim rukama. On je bio jedini igrač protiv kojeg sam igrao dobro i izgubio. Igrao sam najbolje što sam mogao, a on kao da je ubacio u neku drugu, višu brzinu. Teško je bilo nositi se satim. Bio sam ushićen kada sam na Olimpijadi izborio moju jedinu pobedu protiv njega. Znam da je on tada bio broj jedan u svetu i želeo je i pokušao da osvoji medalju naOlimpijadi, ali to je tada bilo uzbuđenje za mene. Ali, na svim ostalim mečevima na kojima smo igrali, pokazao mi je sasvim drugi nivo.’’
‘’Nešto čega ću se uvek sećati – kada sam tokom treninga u Rimu povredio vrat i otišao u bolnicu. Moj trener je bio sa mnom i pokušali smo da odemo odatle. Otišli smo nakon par dana. Turnirski doktor je došao da me pregleda i doneo mi je poruku od jednog igrača. Bila je od Rožera Federera. Kada sam došao kući, ostali američki igrači su me zvali da pitaju kako sam, ali jedina poruka koju sam dobio u bolnici i glasila je ‘’Nadam se da ćeš se oporaviti. Žao mi je što sam čuo da…’’ bila je od Federera. Uvek ću se sećati činjenice da je odvojio vreme da mi napiše poruku i poželi brz oporavak, dok je pokušavao da osvoji turnir. Još uvek se sećam toga. Čim sam se vratio na turnir, potrudio sam se da ga nađem i zahvalim mu se. Mnogo mi je značilo što je zaista brinuo za svoje kolege igrače.’’