sport.ba @sport.ba
Veliko rasterećenje nakon pobjede nad reprezentativnim kolegom i prijateljem Dušanom Lajovićem bilo je očigledno kod Miše Kecmanovića, koji je kroz kratak i prijatan razgovor na konferenciji za novinare podijelio svoja osjećanja.
„Srećan sam što ne putujem kući sutra, što sam dobio priliku da provedem još nekoliko dana ovdje“, kaže na početku Miša, i dodaje:
„Odigrali smo dobar meč. Duci je stvarno dobro igrao, fizički je bilo naporno izdržati ovakav intenzitet po ovom vremenu. Drago mi je da sam napokon ja bio taj koji je pobijedio. Ključno je što sam se borio do kraja, iako su setovi bili dosta promjenjivi. Presudno je bilo to što sam dobro odservirao u posljednjem setu.“
Skrenuli smo pažnju Miši da „tih nekoliko dana koje će provesti ovdje“ zvuči pomalo skromno, jer Hurkač nije nepobjediv...
„Daleko od toga da je Hurkač nepobjediv – ali prvo treba izdržati Hurkača, zatim Beretinija, pa Sinera...“, objašnjava on.
Upitan da li se osjeća drugačije kada vidi da ga očekuje teži žrijeb, Miša odgovara:
„Na početku me to strašno nervira, ali to je jednostavno kako je. Ako uspijem pobijediti neko veliko ime, ta pobjeda postaje još značajnija, zvučnija.“
Šta je za njega ono što najviše prija kada na Grand Slamu ode „dublje“ u žrijebu?
„To što nema nikoga u klubu, što su glavne prostorije praznije. OK, poeni i novac su tu, ali kad uđeš u klub i nema nikog – to se ne može ničim kupiti. Ovako, ne možeš da nađeš sto, nemaš kauč, prvih nekoliko dana je katastrofa“, objašnjava on, uz napomenu da bi onda valjalo da se potrudi da se kvalifikuje za završni Masters – jer tamo igraju samo 8 igrača.
Da li Miša ima dovoljno vremena da, čak i u ovako komplikovanom žrijebu, sebi priredi neko zadovoljstvo i odigra neku igricu?
„Ono što treba da se uradi, radim maksimalno profesionalno, dok van terena radim šta hoću i nekad izuzetno prija da se opustiš. Ovde nemam ništa specifično u čemu uživam, ali volim da provedem prijatan trenutak na šetalištu pored rijeke Jare, stvarno je prelijepo“, potvrđuje Miša, prenosi Kurir.
