sport.ba @sport.ba
Često se nameće pitanje zbog čega sportisti padaju na terenu i šta je zapravo okidač tome, a mi vam donosimo odgovor.
Vijest da je srpski fudbaler, Dragiša Gudelj (25) pao tokom utakmice na teren, te da je ostao bez svijesti nakon čega su reagovale nadležne službe, mnoge je iznenadila.
Mnogima nije jasna činjenica da sve više mladih sportista doživljava slične stvari na terenu. Od svih sportista, posebno se ističu fudbaleri. Dok većina slučajeva završi bez tragičnih posljedica, nažalost dolazi i do smrtnih ishoda.
Gudelj del Córdoba se desmaya y han empezado hacer la rcp, se lo llevan en camilla, y se acaba de incorporar al meterse en ambulancia, menos mal. Que no sea nada, mucho ánimo Córdoba, a por los 3 puntos. Especialmente por Gudelj después del gran susto y el almeriense Carlos Marín pic.twitter.com/0zYZMB9E1R
— Jdp78 (@Jdpd78) March 25, 2023
Preveliki napori, neadekvatni treninzi za sport kojim se bave, najčešće su okidači za patološke promjene na srcu, uprkos vjerovanju da naporni treninzi pozitivno utiču na zdravlje.
Prof Dr Ivana Nedeljković, kardiolog sa Klinike za kardiologiju Kliničkog centra Srbije i predsjednica Udruženja za sportsku kardiologiju Srbije, ima dosta iskustva u radu sa sportistima, naročito fudbalerima i košarkašima. Ona objašnjava zbog čega ima sve više sportsita sa srčanim problemima, piše Telegraf.
- Problem je što se promijenio način treninga kod sportista i naročito mladih sportista. Oni više ne treniraju za fudbal, košarku, rukomet, već često rade druge vrste napornih treninge koji nemaju korelacije sa njihovim sportovima i srce prevazilazi fiziološku adaptaciju.
- Tačnije zbog toga se mijenja adaptacija srca na napor i stvara pogodna situacija za srčane aritmije koje su jedan od najčešćih uzroka iznendne srčane smrti, kao kod Astorija.
- Jednostavno, srce trenira u drugom režimu napora u odnosu na sport i dolazi do promjena koje izazivaju patologiju. Zato je neophodan nadzor- kaže Prof Dr Ivana Nedeljković.
Ona dodaje da mladi sportisti posebno moraju da obrate pažnju u treningu.
- Tačnije, mladi sportisti često treniraju i sami, bez nadzora stručnog lica i to van svojih treninga u klubu što takođe predstavlja veliki napor za njihovo srce i dovodi do uvećanja desne komore. Skoro sam pregledala jednog fudbalera koga su nekoliko puta vraćali zbog lošeg rezultata na EKG i ultrazvuku. Takođe, došli smo do situacije da fudbaleri imaju isto uvećano srce kao košarkaši, što ne bi trebalo da se dešava. Osim toga i određeni lijekovi i suplementacija mogu da djeluju udruženo sa naporima i da dovedu do patologije sportiste.
- Tada moramo da ga posmatramo igrača kao kardiološkog pacijenta, a ne kao sportistu. Zato je neophodno da se širi edukacija kako među trenerima, tako i među ljekarima o sportskomedicinskom pregledu i tretiranju sportista u treningu. I na kraju neophodna je i edukacija kardiologa- objašnjava Dr Nedeljković i dodaje za kraj:
- Vrhunski sportisti moraju da vode računa i poslije karijere, jer često loša ishrana, uz duhsn i alkohol može da ubrza kardiološke probleme koji su već možda bili počeli uslijed bavljenja sportom.
(Stil/ Telegraf)
