sport.ba @sport.ba
Jedna poprilično emotivna poruka upućena fudbaleru Atalante izazvala je pravu buru na društvenim mrežima. Ona dolazi od strane Srđana Vukovića i namijenjena je nikom drugom do Josipu Iličiću.
U cijelosti prenosimo ovu poruku.
- Zaista bi mi značilo da ovo pročitate. Mart, iznenadna smrt... Suze su na globalnom nivou, jedan ČOVEK, po prvi put se susreće sa oholom zenom - depresijom. Davide Astori - nikada više... Bolest je uzimala maha, metastazirala po mozgu Josipa Iličića. Nisam mogao da ćutim, opevao sam Astorija, a onda nesto neočekivano, nesto šokantnije i od smrti kapitena. "Hej, oduševio si me, plakao sam kao malo dete, molim te pošalji mi adresu, ne zelim da čekam ni časa, zelim da ti pošaljem dres "... Meni, običnom smrtniku. Josipe, Davide je bio ponosan gestom, to ti obećavam. Situacija se smirila, prijatelja nije zaboravio, često ga se sećao, negde duboko u grudima, taložile su se uspomene.
Usledio je i nastavak:
- Dres je stigao, hvala Josipe, predivni čoveče, ponavljao sam te godine. Odraz dobrote, eminentna ljudskost. Danas, Josip je na korak od smrti, a na milion koraka od zivota. Ponovo ta ohola zena, samo sada jos nacifrana tamom. Čitam, suze same idu, kako se plašiš da ustanes iz kreveta, kako se svakog trenutka bojiš najveceg straha svakoga od nas, teško mi je to da čitam, ljudino. Video si svašta u Bergamu, kako prenose mrtve u kamionima, taman si zaboravio na smrt saigrača, a onda se ona pojavila svuda okolo tebe. Ti nisi to zaslužio dobri čoveče, pa znaš ko bi se meni javio odmah, ko bi odmah zatražio adresu, poslao plavo - crni dres anoninmnom momku iz Borče. Takva vrsta izumire, Josipe, i šta nama ostaje ako i ti odes. Koga ću da gledam, onako subotom dok se sunce baškari na stadionu u Bergamu, kako sa dva kratka magična stapića, čini fudbal božanstvenim. Dobri čoveče, ne mogu ni da zamislim stanje kroz koje prolaziš, ali bih voleo da ja tebi sada napišem " Čuj, daj mi adresu da ti pošaljem bilo šta, samo da te učinim srećnim "...
Poruka za kraj:
- Da ustaneš iz kreveta, ajde Josipe, fališ mi da tvoju magiju smestim u svoje zelenilo, da uživam. Nije do dresa, ovo što te je srozalo, dokazalo je koliko si dobar čovek. Koliko te boli smrt, bila ona smrt saigrača - ili navijača koji je došao negde gore, seo u nebesku lozu, nosi crno-plavi šal i očekujete da se vratiš. Molim vas, kome god, ali kome god da se dopao tekst, neka promentariše. Što više... Ne dam da odustaneš, odrazu ljudske dobrote.
