sport.ba @sport.ba
Ukoliko ste s pažnjom ispratili seriju "Posljednji ples", sigurno vam nije promaklo ni ime Nine Krstić, koja je iznijela veliki dio priče o Majklu Džordanu i slavnoj generaciji Čikago Bulsa.
Iako se o Nini ne zna mnogo u Srbiji, Amerika je već dobro upoznala kroz O. J.: Made in America, serijal koji je odnio titulu najboljeg dokumentarnog filma na 89. dodjeli Oskara.
Ovaj dugometražni dokumentarni film je premijerno prikazan 2016. na filmskom festivalu Sandens, a kasnije je emitovan u okviru ESPN-a, traje čak 7 sati i 47 minuta, a sličan poduhvat uslijedio je sa serijalom "Posljednji ples".
Nina iza sebe već ima veliko iskustvo, studije knjižvenosti su je pripremile da bude dobar pripovjedač, a to je u kombinaciji s master diplomom u oblasti dokumentarnog filma donijelo prilično dragoceno svedočanstvo o jednoj od najupečatljivijih generacija i ekipa u istoriji košarke.
Ekskluzivno za Telegraf, Nina je otkrila neke od detalja snimanja i najavila dirljiv momenat o Džeriju Krauzeu u posljednjoj, 10. epizodi. Podsjećanja radi, objavljeno je osam epizoda, posljednje dvije biće emitovane 18. maja. U produkcijskoj ekipi, Nina je uz rame Džejsonu Hehiru, glavnom tvorcu serije.
Za početak, možda da upoznamo malo javnost u Srbiji bliže s onim što ste radili - među upečatljivijim ostvarenjima su 99% i O. J. Made in America, sada je na red došao i Posljednji ples. Kako je tekao Vaš karijerni put do ovog ostvarenja o Džordanu i kultnim Bulsima?
- Radeći na dokumentarnim filmovima poslednjih petnaest godina, oprobala sam se uglavnom u svemu. Jedno vreme sam bila direktor fotografije, radila sam kao reditelj, i naravno kao producent. Ali, uvek se vraćam istoj vrsti filma – a to je film ispričan u najvećoj meri kroz arhivske snimke. Režiranje arhivskih filmova poput O.J. Made in America i The Last Dance za mene je savršena kombinacija vizuelne kreativnosti direktora fotografije i reditelja, kao i te uporne praktičnosti producenta.
Šta je na Vas ostavilo najjači utisak u cijelom radu na filmu i da li ste košarkaški fanatik, kome je sve ovo donijelo dodatnu draž?
- Nisam preveliki košarkaški fanatik, iako sam bila veliki obožavalac Bulsa tokom devedesetih. Odrasla sam gledajući ih. Pravljenje ovog filma na mene je ostavilo dvostruki uticaj. Kao prvo, Majkl Džordan je zaista toliko dobar – naše uspomene nisu to preuveličale. Kao drugo, u dokumentarnom filmu obično kažemo “ova priča ima vreme i mesto“, ali imam utisak da je priča Majkl Džordana vanvremenska. Moglo je da bude drugačije, ali bi to svakako bila priča o veličini i vrednosti.
Upečatljive su i srpskim ljubiteljima košarke bile scene u kojima smo vidjeli evropske momente, Lončara i Tarlaća - da li su to i Vaše zasluge?
- Volela bih da mogu da kažem da jesu, ali zasluge za to idu mom timu. Svi u mom timu imaju veliko znanje o košarci, i to ne samo o NBA košarci, već i o evropskoj. Naučili su me mnogim stvarima koje nisam znala!
Postoji li nešto što je bilo posebno teško izbaciti iz ovih 10 epizoda?
- Uvek postoje fenomenalne priče koje moraju da se skrate ili iseku tokom montaže u određenoj meri. Srećom, kad radite na dužem serijalu, količina izbačenih scena nije toliko velika, kolika inače ume da bude. Upravo smo završili desetu epizodu, mada nisam još uvek imala prilike da se udaljim od filma i sagledam to iz druge perspektive, da bih mogla da odgovorim na ovo pitanje. Pitajte me ponovo za nekoliko meseci!
Foto: Netfliks
Kako ste reagovali na kritike, poput one Tonija Kukoča oko Džerija Krauzea?
- Iskreno, ne obraćam mnogo pažnje na kritike. Uvek će postojati kritike, i verujte mi, mi koji pravimo dokumentarne filmove smo sami sebi najoštriji kritičari. Tonijeva reakcija potiče iz njegovog iskustva, što je sasvim pošteno. Sve što mi možemo da uradimo, jeste da u filmu prikažemo što više različitih mišljenja različitih ljudi. Ne postoji jedna ispravna tačka gledišta. Reći ću samo jednu stvar, a to je da ljudi treba da se suzdrže od kritike dok ne odgledaju svih 10 epizoda. Krauze ima svoj momenat na kraju.
Koliko je bilo teško adekvatno prezentovati priču o Krauzeu - upravo zbog činjenice da nije više među živima, ali je nezaobilazna i tenzija koju je imao sa Džordanom i Pipenom?
- Dali smo sve od sebe da pronađemo sve intervjue u kojima je Krauze govorio dok je bio živ. Hteli smo da ga prikažemo njegovim sopstvenim glasom koliko god da je moguće, umesto da samo prikažemo druge ljude koji govore o njemu. Kopali smo kroz arhivske snimke gotovo godinu dana i uspeli da pronađemo preko 20 sati intervjua sa Krauzeom, uključujući podkaste. Naravno, morali smo da damo reč i Pipenu i Džordanu, da bi bilo fer.
Koji detalj priče Vam je najdraži?
- Mislim da je vrhunac sedme epizode i način na koji vidimo Džordana kako pretvara gubitak u moć najdirljiviji trenutak u seriji. Gledati (i slušati) ga kako plače na podu nakon osvojenog prvenstva na Dan očeva je nezaboravan momenat.
