sport.ba @sport.ba
“Prethodne dve godine bile su pune sumnji. Posebno je prošla bila apsolutno puna suza, depresije. Sada sam srećan. Sada sam bolje“.
Teške reči, pogotovo kada ih izgovori 19-godišnjak, ali Andrej Rubljov nije običan tinejdžer – on je nekadašnji prvi junior sveta, momak kojeg je Najki pokupio vrlo rano i o kojem je velike reči govorio poslovično na rečima škrti Jevgenij Kafeljnikov.
Osvojio je juniorski Rolan Garos 2014. godine, počeo da dobija specijalne pozivnice za turnire i o njemu se mnogo govorilo u Rusiji. U početku je sve bilo pozitivno i kada je gubio, ali kada nije uspevao da se brzo probije u Top 100, počeli su negativni komentari (zvuči poznato?). Medvedev i Hačanov, dvojac o kojem se mnogo manje govorilo i pisalo, prošle godine se probio, a Rubljov je i dalje bio na marginama igrajući čelendžere.
Dakle, iako je vrlo mlad, Rubljov još od 2015. godine pokušava da postane ATP igrač i nije mu sve došlo preko noći kao npr. Zverevu ili Kirjosu koji su pukim talentom već ušli u Top 50. Ali iz ove perspektive Andreju ta borba može da bude samo dodatni adut u karijeri.
Razumeli ste sliku. Mnogo pritiska na ramenima vrlo mladog momka, i to nejakim ramenima u bukvalnom smislu – tenis nije ono što je bio pre dvadeset i trideset godina, a dečak iz Moskve jedan je od onih kojima je trebalo samo malo više vremena da fizički sazru.
U tome se krio i dobar deo njegovog problema – pobeđivao bi neke izuzetno dobre tenisere, a onda gubio od onih slabijih od sebe i nije mogao u kontinuitetu da igra igru visokog intenziteta koja mu toliko odgovara i kojom drži gledaoce prikovane za ekran.
Nije jedina prepreka bila snaga, kontrola emocija nešto je sa čime se Rubljov i danas bori. Ako ga prvi put gledate na US openu, možda vam se čini da je previše van kontrole, ali zapravo je mnogo bolji nego što je bio ranije.
Dok je bio još mlađi, dešavalo mu se da sasvim nasumično “pukne“ recimo kod 2:2 i 15-15 u prvom setu. Sada se mnogo efektnije bori sa emocijama i kanališe energiju u pravom smeru, ali još je to daleko od idealnog – jednom ruskom novinaru Rubljov je rekao da se nada da će jednog dana uspeti da ostane miran tokom celog meča bez obzira na to šta se dešava.
Miran tokom poena – da, ali njegova emotivnost istovremeno je i njegovo unutrašnje gorivo koje može da bude i te kako korisno kada se ispravno upotrebljava. Toga je svestan i sâm Rubljov, ali i njegovi treneri Fernando Visente i Galo Blanko.
Visente, nekada 29. teniser sveta, glavni mu je trener, ali baza Rubljova jeste Blankova akademija u Barseloni. Bio je veoma srećan kada se preselio tamo i na konferencijama za medije u Njujorku nekoliko puta je istakao da je to bio pravi potez – slikovito je opisao da je do tada udarao u zid, a da je sada počeo da ulazi kroz vrata i da se pronašao na istoj talasnoj dužini sa svima u Španiji.
Prošle godine bio je zaglavljen izvan prvih 100, ali nikada nije gubio veru – konstantno je ponavljao da je igra tu i da mu je potrebno samo nekoliko pobeda, a rad u Barseloni doneo je i osetno poboljšanje na fizičkom planu. Ko čeka, taj i dočeka, pa je i Rubljova pogledala sreća – “specijalna pozivnica“ za Hale i potonje četvrtfinale doneli su mu ulazak u prvih 100, čime je probijena ogromna mentalna barijera, iako je Rubljov u oba razgovora koji smo vodili kao oparen bežao od pitanja “o budućim ciljevima“.
Zatim je kao “srećni gubitnik“ osvojio Umag, što mu je napokon donelo samopouzdanje koje život znači i koje neizvesne mečeve lakše okreće u korist igrača koji ga ima – recimo, siguran sam da bi sada Rubljov dobio Alberta Ramosa u prvom kolu Vimbldona, a ne izgubio u pet setova.
Međutim, filozofija “sve se dešava s razlogom“, istrajnost i naporan rad konačno su doneli toliko čekani veliki proboj – Andrej Rubljov igraće četvrtfinale US opena. Da, došao je do faze Gren slem turnira do koje Aleksander Zverev nikada nije.
I jeste Njujork slabiji nego što je ikada bio u 21. veku, ali put Rubljova nije bio lak – u tri seta je izbacio osvajača Sinsinatija Grigora Dimitrova, i to pošto je imao brejk zaostatka u prva dva, a set mu nije uzeo ni deveti nosilac David Gofan. Fascinantno je kako su to zapravo bili gusti mečevi, ali Rubljov je toliko smirenije igrao važne poene da je na kraju osvojio svih šest setova.
Sećam se prvog susreta sa Andrejem – bio je to Rolan Garos 2015. godine. Stidljiv i istovremeno nemiran momak (cupkao je sve vreme razgovora) i sećam se kako su mu oči zacaklile i koliko mu se jezik razvezao kada je počeo da govori o treninzima koje je na Maljorki imao sa svojim uzorom – Rafaelom Nadalom.
U sredu će Andrej zajedno sa svojim idolom izaći na Artur Eš, najveći teniski stadion na svetu, i boriće se za polufinale US opena.
Velike nade, velike muke, pad, upornost i konačno isplivavanje na površinu. Cela Andrejeva priča zaključno sa okršajem sa Nadalom staje u dve reči – lepota sporta. A tek je prvo poglavlje njegove knjige...
