Čovek dolazi iz sela od 1500 duša, vodio je igrače na kamp za preživljavanje, voli da gleda kako se fudbaleri Barse raduju, mislio je pozitivno kad je igrao za 800 ljudi. Neverovatni Jirgen Klop...
Jirgen Klop je potpuno neverovatna figura u evropskom fudbalu. Radnik, romantik, čovek koji stvari gleda sa pozitivne strane.
Osnova je strast.
"Vidite, kada sam bio igrač za mene je fudbal bila zabava i subotom popodne u Majncu kada nas je gledalo 800 ljudi. Da je neko od igrača umro tokom nedelje niko ne bi primetio", kaže Klop.
On je sa Majncom napravio sjajne rezultate kao trener, ali kaže da je bio svestan da ne sme toliko da se nervira.
"Kada sam odlazio u Dortmund rekao sam sebi da u posao mora da se unosi manje strasti, više profesionalnosti, a desilo mi se isto. Ima nešto u tim radničkim klubovima, ovde i oni koji rade za klub su prvo navijači, pa sve ostalo", dodao je Klop.
U njega je malo ko verovao.
"Ma niko, ni moji roditelji, ni okolina, ni nastavnici nisu očekivali da ću nešto učiniti od svog života.Ja dolazim iz sela koje ima 1500 ljudi, kad sam otišao ostalo ih je 1499. Toliko i danas živi tamo. Selo je kao iz Hari Potera, samo nemamo čarobne štapiće, u stvari jedino što imamo je fudbal", objašnjava neverovatni trener.
Rad u Dortmundu je stvaralački.
"Ovo je najbolje mesto za mene, ako dođu svi ti klubovi koji se pominju ja ću da pobegnem brzo. Za tri ili četiri godine možda, sad nije vreme. Imam još posla u Dortmundu. Kada su mi saopštili da Gece odlazi umalo nisam doživeo infarkt. Ali, sa druge strane, možemo bez njega, samo je potrebno vreme da promenimo igru", poruka je Klopa.
"Igrači nisu strpljivi, i ja ih razumem. Misle da moraju što pre da zgrabe šansu. Kagava je jedan od najboljih igrača na svetu i igra 20 minuta na boku za Junajted. Plače mi se kad pomislim na to, ali to je njegova odluka. Plakao je kad je odlazio, i ja sam 20 minuta. Znam da je mogao više u Dortmundu, da je ostao, ali život teče dalje", sleže trener Borusije ramenima.
Kopira Barsu ali samo kada je radovanje u pitanju.
"Puštam igračima ne Barsine akcije, već radovanje posle gola. Uvek je drugačije, uvek je kao da nikada ranije nisu dali gol. E to je fudbal, tu strast hoću kod mojih fudbalera".
Klop ima još neke neuobičajene metode.
"Odveo sam ekipu na ostrvo u Švedskoj. Pet dana bez hrane, samo pecanje i plivanje. Moj pomoćnik je mislio da sam idiot. Ali, hteo sam da igrači osete da sve mogu da prežive".
Pre Majnca bio je na meti Bajerna i Hamburga.
"Uli Henes me je zvao, pitao da li možemo da se vidimo. Rekao sam mu da ću pitati mamu da izađem sa njim, ali da mislim da će se složiti. Odlučili su se na kraju za Klinsmana, ali nisam bio razočaran, ja sam drugoligaški trener. Sa Hamburgom je bilo drugačije, posao je dobio Jol jer se pojavio u odelu. Na severu su mislili da igrači nemaju dovoljan respekt u Majncu prema meni jer me zovu Klopo. Pa kako da me zovu, kada sam sa većinom tih fudbalera igrao? Da se pojavim u novoj ulozi i da ih teram da me zovu gospodine", priča "Klopo".
Na kraju je pozvao neutralce da navijaju za Borusiju u finalu.
"Mi smo klub, porodica, nismo kompanija. Ok, poštujem Bajern, šta su se sve osvojili od sedamdesetih neće osvojiti niko u Nemačkoj, ali ako volite nove, neubičajene priče, podržite nas u finalu", završio je svoju ispovest "Gardijanu" trener Borusije.
sport.ba @sport.ba
