Engleski premijerligaši su svojevrsni rekorderi u pogledu broja igrača pod ugovorom. Mnogi igrači nikada i ne debituju za prvi tim, ali to ne sprečava vodeće premijerligaše da i dalje dovode igrače bez mere i granice. Neverovatno deluje podatak da Junajted, Čelsi, Arsenal i Liverpul u ovom trenutku imaju čak 70 igrača na pozajmicama! Kuda sve to vodi?
Engleska Premijer liga je po mišljenju mnogih najkvalitetnija na svetu. Kvalitet pojedinačnih mečeva, stil igre koji klubovi forsiraju, kao i izjednačenost i tenzija koju liga donosi je jedinstvena u svetu fudbala.
Kada na sve to dodamo i kup takmičenja kroz koja i nižerazredni timovi često mogu stići u završnicu, usput izbaciti nekog velikana, pa i boriti se za trofej, jasno je da je za te napore potreban širok fond igrača. Ipak, gde treba povući granicu?
Prvi tim premijerligaša sastoji se u proseku iz 25 igrača, što je nešto više od evropskog proseka. Međutim, kada se pogledaju igrači pod ugovorom, tu možemo videti neverovatne brojke, pogotovo kod Čelsija. Plavci trenutno imaju 26 igrača na pozajmici, kojima ako dodamo pojedine prvotimce koji gotovo nikada nisu ni na klupi poput trećeg golmana Ilarija, Van Ginkela ili Tomasa Kalaša, dobijamo skoro dva kompletna tima.
I ostali premijerligaši retko imaju manje od 10 igrača koji su trenutno na pozajmicama i sa pravom se postavlja pitanje, čemu toliko igrača? Da li su oni zaista potrebni engleskim klubovima?
Istovremeno, Englezi se suočavaju sa velikim problemom svojih mladih igrača pri prelasku iz akademije u seniorski tim.
Statistika pokazuje da čak 3/4 igrača koji imaju između 18 i 21 godine potpuno prestane da se bavi fudbalom, ili završi u poluprofesionalnim ili amaterskim klubovima, čak i ako su smatrani za velike potencijale. Očigledno je da sistem liga za mlađe igrače ne funkcioniše najbolje.
Englezi imaju ligu za mlađe igrače po uzrastima, ali za razliku od mnogih drugih zemalja, imaju i ligu za igrače starosti do 21. godine. Španci i Nemci, recimo, imaju mlade timove do 18 godina, a punoletni fudbaleri koji još nisu zreli za prvi tim idu u B tim, koji se takmiči kao i bilo koji drugi seniorski klub i može izboriti promociju maksimalno u drugu ligu.
U Španiji nije redak slučaj da B tim najjačih timova iz Primere bude u Sekundi, to je uspevalo Barsi, Realu, Viljarealu. Ti igrači, čak i ako ne uspeju da dođu do A tima svog kluba su na meti ostalih i uspevaju da naprave više nego dobru karijeru.
A Englezi? Retko se dešava da oni koji jednom odu na pozajmice u niželigaše uspeju da sebi prokrče put do Premijer lige.
Da li bi to onda bilo rešenje za Engleze, uvesti B timove koji bi išli kroz rankove engleskog fudbala, gde bi ovi igrači koji su rasuti po pozajmicama ne samo u Engleskoj već po čitavoj Evropi, dokazali da zaslužuju šansu u prvom timu?
Dodatno, svi oni bi i na treninzima bili "na oku" stručnom štabu kluba, i u svakom trenutku bi mogli da "uskoče", ako je potrebno, u prvi tim.
Mojes je jedan od retkih koji se zalaže za uvođenje B timova, ali to mišljenje nema podršku u engleskoj fudbalskoj javnosti.
Englezima je, kao i uvek, najbitnija tradicija, koju smatraju da će narušiti. Tvrde da je sistem dobar, i da najbolji mladi igrači nekako nađu put do prvog tima.
To je samo donekle tačno, pošto mnogi treneri jednostavno ne daju previše šansi mladim fudbalerima, jedan od retkih izuzetaka je Venger, ali i kod njega ne mogu proći svi koji čekaju red.
Dodatno, čak i oni igrači koji briljiraju na pozajmicama, poput Pjacona, koji igra kao pozajmljeni igrač Čelsija u Viteseu, ili Kurtoe, koji je jedan od najboljih mladih golmana Evrope, suočavaju se sa neizvešnošću u vezi svog angažmana u narednoj sezoni.
Pozitivan primer Sautemptona, koji se oslanja na svoje mlade igrače i daje im šansu, pokazuje kojim putem bi Englezi morali da krenu. Iz njihove akademije došli su Bejl i Volkot, u prvom timu su "biseri" Šo, Lalana, Rodrigez, dolaze i novi, još mlađi, koji će možda biti osnova i engleske reprezentacije u narednim godinama.
Jasno je da Čelsi ili Junajted koji svake sezone jure titulu ne mogu tako radikalno krenuti u podmlađivanje i pružanje šanse mladima na uštrb rezultatima. Ali B timovi bi sigurno pomogli da se iskristališe situacija među igračima koji su sada rasuti po belom svetu, da se vidi ko može da "uskoči" u Premijer ligu, a ko ne.
Ovako će recimo Pjacon sedeti na klupi sledeće sezone, ili otići kao De Brujn, a da nikada nećemo saznati da li je on mogao da ostavi trag u Premijer ligi. A mnogi koji su prošli škole Junajteda, Arsenala, Čelsija, neće imati ni toliko sreće, već će u srednjim dvadesetim zarađivati za život radeći neki posao i možda igrajući fudbal amaterski...
sport.ba @sport.ba
