Kažeš Bajern – misliš moć. Igrali su Bavarci i lane dopadljivo napred i zategnuto pozadi, ali čini se da su u odnosu na eru Jupa Hajnkensa napredovali otkako ih je preuzeo Pep Gvardiola. Odbrana titule u Bundesligi maltene je obezbeđena, cilja velikan iz Minhena da postane prva ekipa koja će da odbrani trofej Lige šampiona, a usput, kao od šale, pomera granice.
To što deluju kao mašina za mlevenje mesa inspirisalo je novinare Bilda da fotomontažom uporede Gvardiolu ni manje, ni više nego sa Albertom Ajnštajnom i precizno, kao što je čuveni naučnik postavio teoriju relativiteta, pokažu u čemu se sastoji formula uspeha.
Nazvali su je teorija nepobedivosti, jer ove sezone niko nije savladao Bajern u Nemačkoj.
A ona glasi: 365/51 + 1,79m + (66% X 87%) + 65 km.
Na prvi pogled zbunjujuće, a zapravo – prosto k’o pasulj.
Potrebno je samo da imate igrače sposobne da razviju ovu ideju.
O čemu je reč?
Bajern ubedljivo vodi u mnogobrojnim statističkim kategorijama nemačkog prvenstva, pedantni statističari izračunali su da su njegovi fudbaleri do sad na gol rivala šutirali tačno 365 puta.
Najefikasniji su tim lige, sa 51 preciznim hicem.
Nadaleko je čuvena Gvardiolina ideja da u timu ima – uslovno rečeno – niske igrače. Preciznije, igrače niskog težišta, kako bi lakše kontrolisali loptu, što je jedan od njegovih osnovnih postulata. Tako je prosečna visina startnih 11 Bajernovog tima 179 centimetara. Inače, niko u Nemačkoj nema tako nisku postavu. I niko nije tako dominantan kao Bavarci.
Još dok je bio u Barseloni, Pep je lansirao tiki-taka sistem, zasnovan na visokom posedu. Isti recept primenjuje na Alijanc areni, Bajern pod njegovim vođstvom drži loptu u nogama 66% tokom utakmice, a za 90 minuta ostvari 87% tačnih pasova.
Niko nije tako precizan na svetu.
Rezime: stvaranje šansi, realizacija, posed lopte, tačnost u predaji lopte. I naravno – trčanje. Fudbaleri Bajerna prosečno prevale 65 kilometara po utakmici. Naravno, najviše Frank Riberi (8,1).
I onda se pitamo kako su najbolji.
Pep zna odgovor.
sport.ba @sport.ba
