sport.ba @sport.ba
Atletski klub Proleter iz Zrenjanina obilježio je vrijedan jubilej 140 godina od osnivanja kluba. Svečanosti u Baroknoj sali Skupštine grada Zrenjanina prisustvovala je i najveća srpska atletičarka svih vremena Ivana Španović koja je ponikla u Proleteru.
Ivana je prve korake u Kraljici sportova napravila upravo u Proleteru. I nije krila radost što je bila gost na ovakvoj svečanosti. Očekivano, dugo po završetku zvaničnog programa bila je „zauzeta“ u susretu sa građanima, posebno onim najmlađima, koji su želeli po neku sliku, zagrljaj sa velikom šampionkom. A stigla je i ekskluzivno za Sport Kluba da podijeli svoje utiske.
– Ja volim Zrenjanin. Gde sam rođena, gde sam započela sportsku karijeru, gde se uvek vraćam. Gde je lepa i topla atmosfera i volim što sam deo tradicije i još više volim što sam prisustvovala nečemu gde se ne priča samo o onome što je bilo. Ja jesam deo klupske istorije, ali već i današnji atletičari Proletera imaju svoje mesto u celom tom našem svetu i da već obećavaju. Ja bih volela da ne ostanem jedina Zrenjaninka koja je otišla na Olimpijske igre i donela olimpijsku medalju. Volim jako što sam u Srbiji trenutno i što sam mogla da budem deo ovoga. Ponosna sam što je Zrenjanin konačno dobio atletsku stazu i ako se u Zrenjaninu budu održavala neka takmičenja, a ja budem zdrava i u pogonu biće mi izuzetno zadovoljstvo da dođem ovde – rekla je Španović.
Pominjalo se da bi Olimpijske igre u Parizu mogle da budu posljednje takmičenje za najbolju atletičarku Srbije svih vremena. Međutim, Ivana još nema namjeru da se penzioniše.
– U principu napravili smo dužu pauzu da bih se oporavila od povrede. Ušla sam ponovo u trenažni proces, nema trenutno nikakvih ni bolova ni problema, postepeno ćemo da pravimo planove za trening čisto da bismo bili 100% sigurni kako stojimo. Ono što je do nas uradićemo, kao i svih ovih godina. Jedina stvar koja može da stane između mene i rezultata jeste povreda.
Na kraju nije propustila da prokomentariše jedinstven projekat njenog kluba „školica atletike za decu sa autizmom.“
– Ja to apsolutno podržavam. Uključena sam dosta u radu sa decom. To su izuzetno kompleksne i teške stvari, naročito organizaciono i najvažniji je tu ljudski faktor. Treba se njima baviti, znam da je naporno, zahtevno, izazovno ali predivno je što postoji inicijativa i sigurna sam da će to dati rezultata i da će poboljšati celokupno društvo u radu sa njima tako da im želim svu sreću i apsolutno podržavam.
