sport.ba @sport.ba
Da li je na pomolu novi vid eksploatacije tenisera i teniserki - i šta će Novak Đoković reći na ovo?
Pred svaki Grend Slem vodeća tela svetskog tenisa nastoje da plasiraju važne vesti koje na prvi pogled odslikavaju njihove namere da dalje unapređuju sport i iskustvo praćenja ovog sporta širom sveta. Jedna od takvih objava usledila je i pred ovogodišnji Vimbldon, gde je organizacija ATP turneje odobrila korišćenje uređaja za praćenje parametara performansi igrača tokom mečeva na ATP i Čelendžer turnejama koji bi igrači od 15.jula nosili na sebi (tzv. "wearables", odnosno "nosivih uređaja"). Uređaje su ugovorno kreirale za ATP kompanije Catapult & STATSports, a podaci će biti dostupni kroz platformu ATP Tennis IQ i softver koji je razvila BreakAway Data.
Nije potrajalo dugo da se sadržaj ove objave nije stavio "pod lupu" predstavnika igrača, gde prednjači "Novakov" PTPA (paralelna Asocijacija profesionalnih tenisera i teniserki) u čije ime se medijima obratio njegov suosnivač, kanadski teniser Vasek Pospišil. Sa pravom Pospišil kritikuje ono što se pojavljuje "u sitnim slovima" dokumenata koji su prezentovani igračima sa ciljem dobijanja njihove pismene saglasnosti za učešćem u ovom projektu.
"Zbog čega igrači ne mogu da nose svoje uređaje i podatke čuvaju isključivo za ličnu upotrebu?", pita Pospešil, i nastavlja:
"Ako se igrači na turneji pojavljuju kao "nezavisni potpisnici ugovorne saglasnosti" zbog čega je onda obavezno da se svi podaci pothranjuju unutar platforme Tennis IQ? Da li je ta platforma već povezana sa kompanijom TDI - koja komercijalizuje podatke koji nastaju iz tenisa za potrebe medija, praćenja performansi i klađenja - a preko njenog zajedničkog ulaganja sa ATP i ATP Media?"
Drugim rečima - da li je krajnji cilj ovog projekta komercijalizacija podataka o performansama igrača?
"Ako će ovi podaci biti monetizovani, koji deo zarade će pripadati igračima - jer će ovi podaci imati izuzetnu vrednost u budućnosti?", pita Pospešil, ukazavši na to da je veliki broj igrača odbio da potpiše saglasnost da učestvuje u ATP-jevom "Baseline Programu" čim pročita "sitna slova" na ugovoru, iako ga je ATP predstavljao kao "transformativni".
"Kao ljudska bića, trebali bismo da imamo pravo pristupa našim zdravstvenim podacima koji se generišu na terenu. Godinama je teniserima ovo bilo branjeno uz pretnju visokih kazni kada bi želeli da primene neki od prethodnih nosivih mernih uređaja. Sada kada to ATP želi da uvede - a da pritom igrači to moraju i da plate - jedino bi ATP imao pravo da prikuplja, centralizuje i ostvari vlasništvo nad njihovim podacima", ističe Pospešil.
"Ako ovo nije razlog za brigu, zaista ne znam šta bi drugo bilo - i zahtevam da odgovori na ova pitanja budu dostavljeni veoma brzo", insistira potpredsednik Asocijacije Profesionalnih Tenisera.
Ako zadovoljavajući ili kompromisni predlozi i odgovori u odnosu na ova pitanja zaista ne uslede uskoro, ovaj projekat bi mogao da se posmatra kao jedan od najflagrantnijih pokušaja da se lična i profesionalna prava sportista grubo uzurpiraju sa ciljem jednostrane komercijalne eksploatacije.
