sport.ba @sport.ba
Najbolji teniser svijeta Novak Đoković plasirao se u četvrtfinale Rolan Garosa pobjedom nad Fransiskom Serundolom rezultatom 3:2 (6:1, 5:7, 3:6, 7:5, 6:3).
Iako je uspio da pobijedi nakon nestvarnog preokreta, njegova povreda koljena je zabrinula sve, a govorio je o tome Novak nakon meča i dodatno zabrinuo svoje navijače.
- U poslednjih nekoliko nedelja osećam neku nelagodu u desnom kolenu, ali nije bilo većih problema dosad, do ovog meča. Kasni kraj prošlog meča nije pomogao bioritmu, ali osećao sam se prilično dobro na početku. U trećem gemu drugog seta sam se okliznuo, jedan od brojnih puta kada sam se okliznuo. Tražio sam fizioterapeuta, medicinski tajm aut, probao da saniram. Jeste me to poremetilo u igri, dva seta, dva i po seta nisam želeo razmene preduge - kada bi odigrao nagli drop šot ili promenio pravac, nisam želeo da trčim. Nisam bio siguran da li treba da nastavim, tražio sam lekove, popio sam još jednu dozu posle trećeg seta. Trebalo je 30-45 minuta da prorade, sad mi kažu doktori, u poslednji čas, tako da sam peti set proveo bez bolova. Neće lekovi trajati doveka, odradićemo provere i sutra, uradili smo i neke već sada sa doktorom - pozitivne su vesti, ali ima i nekih briga. Trenutno ne mogu više da kažem. Drago mi je što sam finiš četvrtog i peti igrao bez bola, ali nikada se ne zna šta će biti sutra. Igrao sam i sa rupturom mišića, mnogi igrači su igrali s raznim povredama, postoje razni lekovi, adrenalin takođe pomaže - nekada na meč-dva, nekad ceo turnir. Dobro je što imamo dan odmora, videćemo. Ne znam šta će se desiti, hoću li moći da izađem na teren.
Vremenski uslovi su neobični ove godine – mnogo kiše, blatnjav teren, ’teški’ uslovi, vlažnost... Sve to utiče na podlogu koja je živa, baš kao i trava. Na travi se ne može mnogo toga uraditi, na betonu je tako kako je, ali na šljaku možemo da utičemo nekim staranjem o njoj. Po kvalitetu šljake je Rolan Garos najbolji na svetu, ubedljivo, znam ljude koji održavaju šljaku ovde i pričao sam s jednim od njih – da treba da se briše teren na svakoj drugoj-trećoj pauzi. Sunce je danas izašlo, uticalo je na teren, pogotovo na gornji sloj šljake. Ne znam šta su uradili, ali neki deo šljake je sklonjen, kao da nije bilo šljake toliko – sunce i suvi uslovi su uticali na to da postane vrlo klizavo. Povreda kolena mi se dogodila upravo zbog toga – proklizao sam, pao sam mnogo puta... Imam dinamično kretanje, mnogo puta sam padao na teren, ali ovo je jednostavno bilo prečesto. Pričao sam sa sudijom, pitao da li je moguće da se teren očisti – ne baš na svakoj pauzi, ali na svakoj drugoj-trećoj, ne jedino posle kraja seta. Rekla je da će proveriti, razgovarala je sa supervizorom, a odgovor je bio – ne. Tražio sam objašnjenje... Ne upirem ni u koga, samo pokušavam da razumem šta je štetno to za teren ako ga prebrišemo. Mnogi igrači čiste nogom teren, tamo gde serviramo ili slično – ne znam kako to šteti terenu, samo nama može da pomogne. Da se donese još malo šljake s kraja terena, da se smanji rizik klizanja. Kada se krećemo tokom poena, sklanjamo šljaku, pa je na nekim mestima nema. Članovi mog tima razgovaraju sa organizatorima, pokušavamo da shvatimo zašto je to tako komplikovano, ne shvatam zašto je odgovor ’ne’, pogotovo u ovim uslovima koji nisu uobičajeni. Znam da ljudi koji održavaju šljaku rade vredno, daju sve od sebe, ali ako se igrač oseća na određeni način – šta treba da čekamo? Danas sam se povredio. Jeste, preživeo sam, ali ne znam hoću li moći da igram sledeći meč, ne znam koliko je ozbiljno. Moguće je da je ova povreda mogla da bude sprečena, samo da je teren češće brisan. Posle medicinskog tajm auta, fizio je dao sve od sebe, ali video sam da nije mnogo pomoglo. Ne može se to rešiti na licu mesta, može se donekle sanirati da može da se igra. Video sam da nisam u stanju da budem na sto posto, da menjam pravac, da trčim na neke drop šotove, koje je on često i igrao – većinu sam ih ispratio pogledom. Nije ni njemu lako da igra protiv nekoga ko se ne kreće dobro dva seta, a onda odjednom počne odlično da se kreće i odlično da igra. Ali desilo se ono što sam rekao. Nastavio sam jer sam želeo da vidim hoće li sledeći lekovi zapravo pomoći i smanjiti neka ograničenja. Posle trećeg seta dobio sam dodatne lekove, a doktor je rekao posle toga da je to – to, i da ne može više da mi da lekova. Pomogli su. Igrao sam boćanje, to mi je bila najteža fizička aktivnost. Prespavao sam većinu dana, radio sa fizioterapeutom, neke vežbe u vodi koji mi pomažu da olakšam zglobovima i mišićima. Onda sam probao da se opet lepo naspavam. Dobro sam se zagrejao, nisam osećao da prethodni meč na mene utiče. Fizički sam OK, uspeo sam brzo da se oporavim, ali ova povreda nije bila u planu... Sad moram da napravim novi program oporavka, da se usredsredim prevashodno na kolenu.
O povrijeđenom koljenu:
- Čim bih se zagrejao, bio bih na sto posto, mogao bih sve da radim. Samo kada nisam zagrejan, osetio bih nelagodu. Jesmo posvetili posebnu pažnju kolenu poslednjih dana, kao da smo predvideli, pomoglo je, ali ovo je bila takva povreda – okliznuo sam se... To je verovatno slabiji deo mog tela poslednjih nekoliko nedelja, i reagovao je. To je sve što znam sada.
Ima li goriva?
- Moram. Ne znam šta drugo da odgovorim, moram da imam te rezerve. Nadam se da ću igrati toliko setova, to znači da sam u finalu. Trenirao sam i spremao sam se za takve stvari, za najteži scenario. Nadam se da nema većih oštećenja, kada popuste efekti lekova, sutra ćemo videti pravu sliku. Vreme će pokazati, ponosan sam što sam uspeo da izvučem još jedan meč iz još dubljeg pomnora. Opet se publika digla, hvala im što su odgovorili na moj poziv. Fizička sprema? Ljudi mnogo vole da komentarišu, pričaju, sude. Lako je suditi iz udobne fotelje, na to se ne obazirem.
Pozitivne vijesti?
- Ne bih ulazio u detalje, ne osećam da je prikladno da podelim to s vama. Nadam se da ću dobiti pozitivne vesti sutra, sutra je glavna magnetna koja će da prikaže pravo stanje, da vidimo gde smo i šta smo. Od svoje šeste-sedme godine, dakle 31 godinu sam svaki dan posvetio teniskom životu koji obuhvata mnogo stvari, jer sam u pojedinačnom sportu i niko ne može da me zameni. Svakodnevno moram da se pojavim u najboljem svetlu na treningu, da ne propuštam nijedan oporavak, da konstantno motivišem sebe. Jedno je kada te drugi podržavaju, osećam to i zahvalan sam na tome – porodica, uža i šira, tim, Srbija, svet i svi ljudi koji mi daju energiju i ljubav – ali potpuno je nešto drugo kada pravu motivaciju moraš da izvučeš iz sebe. Nakon godina i svega postignutog, nije lako ustajati svaki dan i ponovo imati bistrinu, jasnoću, želju da ponovo uradiš neke stvari – po ne znam koji put. Ali stvarno volim to, uživam to, to nije kliše, već jaka emocija, govorio sam to. Pored toga, treba da se poklope mnoge stvari u privatnom i profesionalnom nivou da bi čovek mogao da izdrži na ovom nivou. Stav je značajan – da li želim nešto, koja je svrha, koji su ciljevi, da li ja to stvarno želim ili neko drugi, pa ja kao pratim... To su pitanja koja mi se vrzmaju po glavi više nego ranije, već smo pričali o motivaciji i putovanjima... Ovakvi trenuci su oni o kojima sanjam, oni koji me guraju i inspriišu – pet setova sa 10-15 godina mlađim na najvećim stadionima, da im pokažem da mogu, to su stvari koje me nalože da nastavim dalje. Kad osetim da ne mogu da im pariram, onda ću da se povučem. Opet sam u četvrtfinalu, posle devet sati tenisa, pokazujem da imam fizičku izdržljivost i da mogu da se takmičim sa mnogo mlađima. Nemam želju da stanem. Gurao sam i sada uprkos povredi, da probam da završim pobedom, sad idemo dan po dan, pa dokle doguramo. Postoji šansa da odustanem i pre meča, zavisno od rezultata. Zavisi od ozbiljnosti povrede, koliko je štete naneto. Nije to više u mojim rukama, pomoliću se da sve bude kako treba. Ja ću uraditi neke dodatne stvari da se ubrza oporavak, ali koleno je koleno, jedan od glavnih zglobova za kretnju, ne može da se izbegne ni na koji način. Cepao sam mišiće – stomak, butina – pa donekle nešto može sa zavojem, ovim ili onim, ali koleno je... Metod i pristup oporavku je drugačiji. Bogu hvala, nikada nisam imao velikih problema s kolenom, jedino 2011. sam nosio traku preko kolena, ali sam normalno igrao i na mnogo turnira učestvovao. Mada, tad sam imao 24, telo je u drugačijem stanju danas, ali zahvalan sam što me telo i dalje služi, iako se češće dešavaju ovakve neplanirane povrede. Mogu da se pohvalim da sam imao dugu karijeru sa malo povreda, zahvalan sam i sebi i svojoj posvećenosti telu, ali i Miljanu i svima koji su mi pomogli da se tako dugo takmičim. Pričam kao da se opraštam, haha.
370 pobjeda na grend slem turnirima?
- To mi je prvi rekord! Danas! Godi kada se čuje da sam oborio još jedan rekord. Odavno sam krenuo da pišem svoju istoriju, na to sam i dalje usredsređen, ne ustručavam se da javno kažem da me rekordi motivišu, Drago mi je da je još jedan rekord pao, idemo po nove - zaključio je najbolji teniser svih vremena
Ostaje nada da će sve biti u redu sa Novakovim koljenom i da će moći na megdan Kasperu rudu u četvrtfinalu.
Bila bi velika šteta da ga povreda udalji od snova o novoj tituli u Parizu, piše Kurir.
