Dino Bađo je rođen 24. jula 1971. godine u Kamposampjeru, mestu u okolini Padove. Prve fudbalske korake sa samo pet godina napravio je u ekipi Tombolo. Kada je imao 13 godina
zapazili su ga skauti Torina i doveli u svoju školu fudbala.
Za "bikove" je debitovao 1990. protiv Lacija. Odlična sezona ga je preporučila čelnicima Juventusa. Međutim, navijači "Stare dame" nisu gledali blagonaklono na dovođenje jednog igrača iz ekipe koja im je večiti rival, pa je poslat u Inter na pozajmicu.
Već tada se moglo naslutiti da će Bađo biti veliki igrač, neko oko koga će se vrteti igra reprezentacije Italije. Tada je zajedno sa Albertinijem debitovao za nacionalni tim, 1991. godine. Sjajne partije u Interu naterale su čelnike Juventusa da ga vrate sa pozajmice naredne sezone. Čak su i navijači Juventusa, koji su ranije bili protiv toga da on nosi crno-beli dres, shvatili da se radi o velikom igraču.
Osvojio je 1992. Evropsko prvenstvo za igrače do 21 godine i bio je član italijanske reprezentacije na Olimpijskim igrama u Atlanti.
Tokom svoje fudbalske karijere bio je pravi zadnji vezni igrač, besprekorno kondiciono spreman, jak, zavidne tehnike, često se ubacivao u napad i postizao golove.
Prvi trofej uzima 1993. U finalu tadašnjeg Kupa Uefa Juventus je igrao sa Borusijom iz Dortmunda. Dortmund je u Nemačkoj pobedio sa 3:1, jedini gol za Juventus postigao je Bađo.
U revanšu je Dino Bađo pokazao od čega je satkan. Sa dva od tri pogotka gotovo sam je srušio Nemce, i tako je svom klubu i navijačima priredio veliko slavlje.
U julu 1994. godine osvojio je drugo mesto na Svetskom prvenstu u Americi, uz dva pogotka protiv Republike Irske i Španije. To je ono čuveno finale u kome je njegov prezimenjak, Roberto Bađo, promašio odlučujući penal, te su Brazilci postali prvaci sveta.
Istog meseca prelazi u tada vrlo moćnu Parmu koju je trenirao Nevio Skala. "Mlekadžije" su za ovaj transfer platile Juventusu 14 milijardi lira.
Na stadionu "Enio Tardini" proveo je svoje najlepše trenutke, kao što je i sam rekao:
- Parma je najlepše mesto u kome sam bio tokom svoje karijere. To su bile predivne godine za mene.
Te godine su se Parma i Juventus borili na tri fronta. Skudeto i Kup Italije osvojio je Juventus, a Parma je uzela Kup Uefa pobedom u finalu protiv "Stare dame".
Dino Bađo se tada "pretplatio" na ovaj trofej i na to da će biti heroj. Naime, bio je jedini strelac za svoju ekipu na domaćem terenu, dok je u revanšu nakon gola Vijalija postigao pogodak i opet oduševio kako saigrače tako i sve navijače svog kluba.
Nevio Skala, Karlo Anćeloti, Alberto Malezani, sve su to treneri koji su vodili Parmu tih godina. Mnoge velike zvezde su dolazile i odlazile iz ekipe, ali je Dino ostajao.
Može se reći da ovaj čovek i nije imao previše sreće u životu i tada je možda i počelo to "prokletstvo" kada je on u pitanju...
U šesnaestini finala Kupa Uefa u sezoni 1998/1999 na gostovanju Visli iz Krakova, jedan navijač domaćih je nožem pet puta osakatio Bađa po glavi, nakon čega je UEFA suspendovala Poljake na samo godinu dana iz svih njenih takmičenja.
To je bila sezona u kojoj su "Mlekadžije" verovatno imale najjaču postavu u svojoj istoriji. Okosnicu ekipe su činili Bufon, Tiram, Kanavaro, Bađo i Krespo. Osvojena su tri trofeja za 100 dana pod vođstvom Alberta Malezanija - Superkup Italije, Kup Italije i Kup Uefa(treći po redu za Dina Bađa) neverovatnom pobedom protiv Olimpika iz Marseja od 3:0, koji je prosto rasturen u toj utakmici. Prethodno su redom padali Fenerbahče, pomenuta Visla iz Krakova, Glazgov Rendžers, Bordo(čuvena pobeda od 6:0) i Atletiko Madrid.
9. septembra 2000. godine. igrao se još jedan u nizu derbija između Parme i Juventusa na stadionu "Enio Tardini". To je bio dan kada je Dino Bađo, može se slobodno reći, sahranio sam sebe.
Naime, nakon jednog bezazlenog starta nad Zambrotom, sudija Farina koji je kasnije robijao, pokazao mu je direktan crveni karton. Bađo, kao i svi iskreni i pravi ljubitelji fudbala, nije mogao da poveruju šta se događa u tom trenutku. Izrevoltiran ovom odlukom sudije i pod udarom adrenalina, kako je i sam posle izjavio, Bađo je gestikulacijom rukama počeo da pokazuje Farini "koliko si para uzeo za ovo?".
Parma je tu utakmicu završila sa dva igrača manje, ali je Ernan Krespo u nadoknadi vremena uspeo da izjednači i tada je stadion bukvalno eksplodirao.
No, to je bio samo trenutak radosti, ono što je usledilo preselo je svima u Parmi. Dino Bađo je suspendovan na šest utakmica u Seriji A i na dve za reprezentaciju Italije - prijateljska utakmica protiv Švedske 23. februara 2000. godine bila je prva u nizu. Parma je kažnjena sa 200 miliona lira. Selektor Italije, Dino Zof ga je uprkos obećanju da će dobiti poziv odstranio iz ekipe za Evropsko prvenstvo 2000. godine u Belgiji i Holandiji. Tada je imao 28 godina, bio je jedan od stožera ekipe, igrač koji je mogao da igra za bilo koji tim u Evropi.
To ga je jako pogodilo. Ceo svet je bio protiv njega, protiv čoveka koji je po prirodi bio jako miran, tih i povučen, ali nije voleo nepravdu i to ga je i koštalo bolje karijere.
Parma je pod pritiscima Saveza bila prisiljena da ga proda Laciju 2000. Nije se naigrao u rimskoj ekipi a razlog zbog čega je to bilo tako leži u činjenici da je i u ovom klubu "vladala" agencija "Gea", čiji je vlasnik bio sin Lučana Mođija, Alesandro. On je davao "sugestije" ko može da istrči na teren a ko ne. Sakupio je samo 44 nastupa za Lacio za tri sezone i tako ga je porodica Mođi zauvek "ubila" jer nakon takvog tretmana i najjači igrači svih vremena ne bi mogli da se vrate na pravi kolosek.
Otišao je u Blekburn na pozajmicu, odmah se na zimu vratio u Ankonu na šest meseci, te je proveo još jednu godinu u Laciju bez ijednog nastupa?! 2005. prešao je u Triestinu, a u međuvremenu je zajedno sa Paolom Negrom tužio svoj bivši klub zbog mobinga. Već tada se moglo naslutiti šta će se uskoro i desiti. Karijeru je okončao 2006. godine, ali se posle dve sezone pauze oprobao u ekipi u kojoj je i započeo svoju karijeru, Tomboli. To je sve ostalo samo na pokušaju jer je već zašao u pozne igračke godine.
Kada je izbio "Kalčopoli" 2006. godine sve što je Dino Bađo govorio i pokazivao izašlo je na videlo.
Bađo je povodom svoje zle sudbine izdao i knjigu pod nazivom "Gocce su Dino Baggio". U njoj je detaljno opisano sve što mu se dešavalo tokom karijere koja je, bez obzira na sve, bila dosta uspešna.
- Ja sam javno govorio i pokazivao ono što drugi nisu smeli, iako su znali šta se događa. Lučano Mođi je uništio moju karijeru i moj život. Prolazio sam kroz pakao, kako ja, tako i cela moja porodica. Imao sam hrabrosti da kažem ono što mislim. Sada bar imam neku satisfakciju jer znam da sam bio u pravu za sve što sam rekao.
Ostaje žal što je zbog jednog Mođija ovakav igrač i veliki čovek bukvalno uništen i odstranjen sa fudbalske mape Evrope. Pomalo je i tužna njegova priča, a opet treba biti pošten i čestitati mu na hrabrosti što bih ja ovom prilikom i uradio...
Hvala ti Dino što si svima pokazao kakav si čovek, iako si sam sebe upropastio. Hvala ti za sve pogotke i pobede koje si postigao noseći dres, kako klubova, tako i onaj sa državnim grbom Italije. Bilo je uživanje gledati te. Svi pravi navijači Parme i Juventusa nikada neće zaboraviti one golove u finalima Kupa Uefa i ogromno oduševljenje koje si im donosio svojim briljatnim partijama i time što si ostavljao srce na terenu, borio se i svaki svoj "dinar" zaradio na pošten i častan način.
sport.ba @sport.ba
