Odiseja Karlosa Teveza u isto vreme je i scenaristička zavrzlama na tragu latinoameričkih serija i saga o modernom fudbalu, mutnom uticaju fudbalskih menadžera i agenata, prevarama, izdajama, trijumfu i kriminalu.
Da je Brajan de Palma dobio zadatak da snimi fudbalsku verziju „Karlitovog puta“, taj bi film verovatno počeo scenom sa onog torinskog balkona od pre neki dan. Karlos Tevez – uz današnju šminku, i njega bi bez problema mogao da glumi Al Paćino – izlazi držeći visoko dres Juventusa sa brojem 10.
Isti onaj koji su pre njega dužili veliki Mišel Platini i najveći Alesandro del Pjero. Masa kliče u ekstazi, Karlito, s ožiljcima na licu, najzad je nasmejan od uha do uha, u pozadini se vidi Đuzepe Marota, prvi operativac Juventusa, u tumačenju Šona Pena, isceren kao lisica.
A onda flešbek, jedan po jedan.
Prvo surovo odrastanje u dalekom predgrađu Buenos Ajresa, po kojem će dobiti nadimak Apač, u nekoj vrsti argentinskog Pekama sa kućama u koje su, milom ili silom, naseljavane porodice, i gde će mali Karlos, već lud za fudbalskom loptom, jednog dana nespretno politi sebe ključalom vodom, što će mu dati zastrašujući izgled i obeležiti ga za ceo život, spolja i iznutra.
Potom debi za Boku, gde je omalena devetka brzo postala ljubimac navijača. Pa scena kao kod Kjubrika, koja se snima u mračnoj sobi, sa muzikom iz „Dobar, loš, zao“: upoznavanje s mutnim Kiom Jorabčijanom, koji će poput đavola ispuniti Karlosu sve želje – da ima mnogo para, da igra u Evropi, da osvoji Ligu šampiona, da ima još više para – ali će mu zauzvrat uzeti dušu na veresiju i opoganiti svetski i engleski fudbal.
[anter]
Pa Vest Hem, pa Junajted, pa Siti
Odiseja Karlosa Teveza u isto vreme je, dakle, i scenaristička zavrzlama na tragu latinoameričkih serija i saga o modernom fudbalu, mutnom uticaju fudbalskih menadžera i agenata, prevarama, izdajama, trijumfu i kriminalu – makar to bili i sitni prekršaji zbog kojih Karlos mora da obavlja društveno-korisni rad.
Njegov odlazak iz Sitija – koji ga je, kada je stizao iz Junajteda pre četiri godine, dočekao sada već legendarnim bilbordom „Dobro došao u Mančester“ – samo je poslednji kadar u ovom trileru. Ali to može biti i kadar koji će promeniti sve, koji će sprečiti epilog iz De Palminog remek-dela, u kojem Karlita stiže zla kob Benija Blanka...
[/anter]
Natrag na fudbal... Ne dešava se često da se jedan klub tako lako odrekne čoveka koji mu je bio kapiten, ali čini se da je Manuel Pelegrini jasno rekao da neće imati strpljenja za kaprice prgavog Argentinca, kojeg ni brojne suspenzije nisu naučile pameti.
Bilo je to, skupa sa enormnom platom od oko 200.000 funti nedeljno, dovoljno da se sapunica preseli iz kišnog Mančestera u magloviti Torino, i to za svega desetak miliona evra – danas i jedva poznati igrači, usputne vedete prvenstava za mlade, vrede više od toga...
Valjda je baš taj karakter Karlosa Teveza, skupa s povremenim problemima s kilažom (engleski humor odmah je smislio da će Tevez u Juventusovim crno-belim prugama izgledati mnogo mršaviji) oborio cenu i učinio da ne vidimo šumu od drveta koje juriša na nas prekoračenom brzinom. A šuma blista i kaže da je, i po statistici i po energiji koju ulaže u svaku utakmicu, reč o jednom od najboljih i najkompletnijih napadača koje današnja igra poznaje.
Sem skoka, za šta je kriv Tvorac, Tevez ima sve. Konstantna je pretnja odbrambenim igračima, nepredvidivi stršljen za koji niste sigurni s koje strane može da vas ujede; na kretnji bez lopte bi mu pozavideli i Drogba i Anri, a za razliku od sličnih fudbalera, krasi ga i timski duh, oličen kako u asistencijama, tako i u onom odsustvu zavisti kada saigrač postigne gol. Ta zavist lako se čita u očima brojnih špiceva, uvek gladnih golova, ali je od nje Apač potpuno operisan.
I evo ga sada, omaleni, suncem i životom opaljeni Latinos stiže u Torino, klanja se s tog balkona brojnim crno-belim hodočasnicima, kao Papa, i otvara novo poglavlje u svom životu.
I zato nije pitanje šta Karlos Tevez može da uradi za Juventus, već šta Juventus može da uradi za Karlosa Teveza... A biće to, u svakom slučaju, dostojno novog nastavka, spektakularnog i bez kaskadera i bez specijalnih efekata.
Manite se zato, gospodine De Palma, nemogućih misija, preživanja ratova i crnih dalija, jedan scenario i jedan novi Karlito čekaju samo na vas...
sport.ba @sport.ba
