sport.ba @sport.ba
Devedesete godine u svetskom fudbalu donele su nam generaciju neponovljivih golmana, neki od njih nisu bili poznati samo po sjajnim odbranama, već i po golovima ili svojim ekscentričnim karakterima.
KLAUDIO TAFAREL
Brazil je često oskudevao sa velikim golmanima, ali ne i u vreme Tafarela koji je uživao reputaciju jednog od najboljih na svetu. Samo trojica igrača (Kafu, Roberto Karlos i Lusio) zabeležila su veči broj nastupa za reprezentaciju od njega.
Branio je za „Selasao“ na Kopa Amerika čak pet puta, u dva navrata čuvao mrežu na Mundijalima. Osvojio je titulu u SAD 1994, dok su Brazilci njegovom zaslugom stigli do finala četiri godine kasnije, pošto je u polufinalu protiv Holanđana briljirao u penal-seriji.
Na klupskom planu, najbolje godine proveo je u Italiji i Turskoj.
DEJVID SIMAN
Engleski golmani su često potcenjivani u odnosu na ostatak sveta, da li zbog paklene konkurencije i velikog broja stranaca u Premijer Ligi, ili zato što Englezi nikako da ostvare uspeh na velikim takmičenjima.
Tako je i Siman svoje najbolje partije pružao u dresu Arsenala, gde je Arsen Venger imao nemerljivo poverenje u njega. Kada je u pitanju reprezentacija, možda ga najbolje pamtimo po golu koji mu je Ronaldinjo dao na Mundijalu 2002.
ANDREAS KEPKE
U eri Boda Ilgnera i Olivera Kana, Kepke je stigao da zabeleži čak 59 nastupa za „Pancere“.
Igrao je jednu od ključnih uloga u pohodu na evropsku titulu 1996, zagorčavši život Geretu Sautgejtu u epskoj penal-seriji sa Englezima. Zasluženo je iste godine proglašen za najboljeg golmana na svetu.
ĐANLUKA PALJUKA
Čovek sa najviše odbranjenih penala u istorjii Serije A, peti na večnoj listi po broju nastupa. Kada je 1994. prešao iz Sampdorije u Inter postao je najskuplji golman ikada, a taj status je opravdao branivši na čak tri Svetska prvenstva.
Zaradio je nadimak „Zid“, sjajnim odbranama odveo Sampdoriju do prve titule u klupskoj istoriji, a kada je u 33. godini otišao u Bolonju, ostao je konstantan i upisao preko 300 nastupa za taj klub.
HOZE LUIS ČILAVERT
Iako nikada nije spadao među najbolje na svetu, Paragvajac je bio poseban i jedinstven.
Uživao je u driblanju protivničkih igrača, ali upamtile su ga i kolege golmani.
Čilavert je prvi golman koji je na jednoj utakmici postigao het-trik, karijeru je završio sa impresivnim učinkom od 67 golova. Kao kapiten, predvodio je Paragvaj na dva Mundijala.
EDVIN VAN DER SAR
Neki će reći da je Van Der Sar vrhunac karijere doživeo u Mančester Junajtedu, ali je Holanđanin ime izgradio još devedesetih u Ajaksu. Sa timom iz Amsterdama osvojio je Ligu Šampiona, ’95 proglašen je za najboljeg golmana Evrope.
Ono što je bio njegov najveći maler su penal-serije: Holanđani su na tri turnira zaredom eliminisani posle lošijeg izvođenja penala. Ali, hajde da ne krivimo uvek golmana!
OLIVER KAN
Jedan od najtrofejnijih igrača u istoriji nemačkog fudbala, Kan je čak četiri puta proglašavan za najboljeg golmana sveta. Takođe je jedini čuvar mreže koji je dobio priznanje za najboljeg igrača Svetskog prvenstva, bilo je to u 2002. u Japanu i Koreji.
Počevši od 1994. bio je nezamenljiv među stativama u Bajernu, doduše u reprezentaciji je postao prvi izbor tek nakon Kepkeovog penzionisanja 1998.
PETER ŠMAJHEL
Danac nije bio samo čuvar gola, već ratnik i inspiracija. Svom klubu i reprezentaciji.
Toliko veliki da je 1999. dobio britanski orden. U mnogim anketama izabran je za najboljeg golmana svih vremena.
Prvak Evrope sa Danskom 1992. i sa Mančester Junajtedom 1999. Njegovo ime je jedna od prvih asocijacija na fudbal devedesetih, na dobru staru Premijer Ligu, na dobri stari Ser Aleksov Junajted…
Pomenimo i još neke golmanske legende iz tog perioda: Anđelo Peruci, Frančesko Toldo, Rene Igita, Tomas Raveli, Andoni Zubizareta…
