sport.ba @sport.ba
Legendarni golman Crvene zvezde Stevan Dika Stojanović je u razgovoru za Kurir ispričao anegdotu iz svoje igračke karijere.
Prije legendarnog finala Lige prvaka u Bariju protiv Marseillea uslijedio je poziv ljudi koji su željeli da namjeste finale Lige prvaka.
– Htjeli su da kupe utakmicu i onda su se namjerili na mene. Znali su da je golman posljednja prepreka. I dobro su razmišljali. Nikada nisam ni pomislio da je neko spreman da mi tako nešto ponudi. Kada sam dobio poziv, rekli su mi da imaju nešto za mene. Mislio sam zovu me na razgovor za novi klub, jer sam imao dozvolu Crvene zvezde da posle sezone odem u inostranstvo.
Ipak, prevario se Dika, jeste bila ponuda, ali ne takva kakvu je očekivao.
– Sve se to desilo u hotelu Intercontinental, bio sam sa Robertom Prosinečkim, pili smo kafu. Kad sam otišao sa njima u sobu i kad su mi pokazali kofer, nije mi bilo dobro. Mnogo je novca bilo, ali nisam poklekao. Bili su to sve naši ljudi, ali unajmljeni od Francuza. Uopšte se nisu uzbudili kad sam ih odbio. Znaš šta su mi rekli? ''Ne moraš da uzmeš pare, ali ćemo mi reći da si uzeo. I sve će izaći u novinama. Kako god da utakmica prođe, ti ćeš biti kriv.'' Ma, bježi, rekao sam mu.
– Pozvao sam Duju (Ratomir Dujković, tada trener golmana u Crvenoj zvezdi, op. a.), kažem mu šta mi se desilo. A on će meni:''“Samo mirno, vjerujem ti.'' I došla je informacija u svlačionicu da je golman kupljen. Onda sam pričao sa igračima, sa Dujom, upravom kluba. Našao sam se u situaciji da nisam kriv, a da sam kriv. A i šta bih ja sa tim parama? Meni je bilo teško, posebno pred utakmicu u Bariju. Stalno mi je prolazilo kroz glavu to što mi je taj kriminalac rekao da su me kupili. Jedva sam čekao da prođe tih 120 minuta, pao mi je ogroman teret s leđa. Obraz čist! Konačno.
– Dobra je ovo priča za ove mlađe generacije, koje bi sve preko noći. Pa, ne može! Ne ide to tako! Mnogi su me pitali, posebno danas, kako nisam poklekao, jer je u tom koferu stvarno bilo mnogo novca. Ponio sam neko vaspitanje od kuće, nešto od majke i oca, od predaka. Znaš kako, mene je otac učio stalno da ako nekad budem gladan u životu, da pitam, da se ne stidim. Ali ako budem nešto ukrao, da ga se čuvam jer će mi ruke odsjeći. E, tako. Tako je bilo kod mene u kući, kaže Dika.
