Jedan od načina za talentovane igrače u Barseloni koji nisu uspeli da se izbore za mesto u timu, ali ni klub ne želi da ih proda, su odlasci na pozajmice.
Ideja je jednostavna, u drugom klubu će standardno igrati, steći neophodno iskustvo i vratiti se na 'Kamp Nou' i pomoći ekipi da osvoji nove trofeje.
Ali istorija pokazuje da ta politika ne funkcioniše u četvorostrukom prvaku Evrope. Od početka 'Drim tim' ere, 1988. godine, samo je Alber Ferer otišao na 'kaljenje' i vratio se i ostvario značajan uspeh u klubu.
Recimo, za vreme Frenka Rajkarda, 10 fudbalera je otišlo na pozajmicu i više se nikad nije vratilo, a neki od njih su stigli kao velika pojačanja i zapravo su veliki majstori fudbala, kao Huan Roman Rikelme. Pored njega, tu su bili i Maksi Lopes, Saviola, Tijago Mota, Serhio Garsija...
Ista stvar se desila i za vreme Pepa Gvardiole, koji je čak bio i trener Barselone B, pa nije uspeo mnoge talentovane igrače da uspešno 'prekomanduje' u prvi tim.
Pored omladinaca, Krkića na prvom mestu, posle pozajmica nisu više zaigrali ni Hleb, Botia, Keirson, Kaseres, ako ni Đovani dos Santos.
Posle odlaska Gvardiole i dolaska Tita Vilanove, nastavilo se po starom. Afelaj, opet Krkić, Kuenka su odlazili i više se nisu vraćali.
Trenutno, u Barsi postoji nekoliko veoma talentovanh igrača koji bi mogli da odu na pozajmice u ozbiljne španske klubove, kao što je Đerer Delofu, za kojeg su zainteresovani Sevilja, Sosijedad, Valensija i Borusija Dortmund. Iako se mladom napadaču predviđa uspešna karijera, fudbaler ne želi na pozajmicu, videvši šta se desilo prethodnicima.
Teljo, Bartra i Rafinja su još na listi.
sport.ba @sport.ba
