sport.ba @sport.ba
Ona je detaljno objasnila trenutak kada je cijela porodica saznala da je Siniša loše, kao i koliko ih je to potreslo.
- Dvanaesti jul 2019. godine, odmah posle večere. Neću zaboraviti ovaj datum dok god živim - započinje svoju ispovijest Mihajlovićeva kćerka i nastavlja:
- Telefon moje majke zvoni, s druge strane je on, moj otac, moj bog, i on objašnjava da su te stvari (koje je uradio ne rekavši prethodno ništa) bili testovi na testove jer je imao čudnu groznicu i osećao se umorno. Malo podsećanje: govorimo o mom ocu. O čoveku koji je prije tih stvari igrao fudbal, veselio se, trčao, trenirao sa ekipom, šutirao i nikada nije stajao u mestu. A to se nije dogodilo pre mnogo godina, već tri dana pre tih prokletih simptoma.
Viktorija je do detalja objasnila koliko je vijest o leukemiji promijenila njihov život.
- Stižu vesti. Bilo je kao da sam već sve to znala. Povlačim se, prelazim porodicu pogledom, život svih nas prestaje... Ne čujem ništa, ne opažam te reči: bolest, leukemija, lečenje, posete, bolnica, konferencije za štampu... Ne čujem ništa. Razbijam sve što imam pod rukom, vrištim, ali to je kao da mi glas nije izašao iz usta. Vrištim u tišini koliko mi je teško. Osećam kako se kiselina diže, osećam kao da ću da povratim. Luda sam od bola. Mama odluči da pozove mog oca. Ne znam kako, ali oni uspevaju da zaustave moj razorni bes. Uzimam telefon, liju mi beskrajne suze, i samo kažem: “Tata, volim te”. On mi samo odgovora: “Volim te, a sada te molim da budeš jaka kao i tvoj tata.
Knjiga će uskoro biti prevedena na srpski jezik.
