sport.ba @sport.ba
S Uskrsom privodi se kraju i četvrta sedmica od kada su fudbaleri Rijeke u izolaciji. Ne onoj pravoj, ali život bez lopte, Rujevice i utakmica pomalo sliči zatvoru za svakog fudbalera.
I dok su neki otišli svojim kućama širom Hrvatske, a neki i u inostranstvo (Ecoval, Pires), najteže je onima kojima su još "zarobljeni" na Kvarneru. Među njima i Stjepan Lončar.
Skoknuo je na Rujevicu tek potpisati novi umanjeni ugovor i uhvatila ga prava sportska nostalgija.
- Bilo mi je teško odvojiti se od Rujevice. Lijepo je kad dođeš pa osjetiš miris trave, prisjetiš se ambijenta... Ostao sam malo duže, poslikao neke detalje za uspomenu i natrag doma u Kostrenu - kaže Lončar.
- Kako je inače? Dobro, ali dosadno. Vrijeme provodim trenirajući, pogledam koji film, a ono što mi je jako važno, tu mi je i djevojka pa mi je puno lakše. Ne znam kako bih sam izdržao.
U ovoj situaciji brojni se sportaši okreću kuhanju i pregači.
- Učim i ja nešto kuhati, ali teško ide. Mogu spremiti nešto osnovno, ali s konkretnim ide jako slabo, ha, ha... S ribom i teletinom mi malo teže ide. No, tu je cura da mi pomogne. Treninzi? Dvaput dnevno po programu i trim staza što je meni dobro jer sam u Kostreni. Kući imam i bicikl tako da ide nekako, popuni se vrijeme. Lijepo vrijeme mami van. Lijepo bi bilo negdje na terasi popiti sok i gledati more.
Drukčiji Uskrs
U ovakvim situacijama sve se pomalo može odraziti i na psihu.
- Istina, neizvjesnost pomalo ubija. Jedva čekamo početak pravih treninga, nedostaje nam lopta i ona naša atmosfera. Malo to tjera i na depresiju. Saigrači? Kod svih manje-više isto. Neko ima ženu i djecu pa mu je još bolje, a netko ni curu pa mu je puno gore. Ne znam kako je tim osobama, vjerovatno puno teže nego nama što se pravimo da nam je dobro, ha, ha... - dodaje Stjepan.
Kao i svi Rijekini stranci, zaželio se i svog doma.
- Ne pamtim kad sam bio kući, uvijek je to neka pauza oko reprezentacije. Nedostaju mi puno moji, ali ko je sve ovo mogao predvidjeti. Ali čim prođe sve ovo, sastat ćemo se i nadoknaditi sve. Inače sam iz Širokog Brijega, a rođen sam u Mostaru. A zna se kako je dolje. Mi smo otporni i na koronu, ha, ha... Jaki smo. Šalim se, bilo je nekoliko slučajeva, a jedna starija osoba je preminula.
Za blagdane još ostaje na Kvarneru s nemislima na Hercegovinu.
- Kod nas u Hercegovini za uskrsne praznike je uvijek naglasak na porodičnoj atmosferi. Zajednički ručak, čestitke rodbini i susjedima, posjećivanja... Naravno, dobra hrana, kolači, tucanje jaja... A sad toga neće biti. No, snaći ćemo se nekako, spremit ćemo bolji ručak, a i živimo u većoj kući s devet stanova pa ćemo si barem čestitati preko prozora. Gledamo da se još uvijek ne približavamo previše drugima - kaže Lončar.
Neka njegova predviđanja oko početka prvenstva?
- Vidjet ćemo kako će se sve razvijati. Na stolu su te tri opcije, po kojima bi u krajnjem slučaju prvenstvo trebalo završiti 23. augusta. A ako ne bude treće opcije, opet smo u dobroj poziciji, drugi smo i u slučaju prekida imamo osiguranu Evropu. Ja se iskreno nadam prvoj opciji i početku prvenstva 15. svibnja. Ne može se više ovako... Meni jako puno nedostaje lopta, utakmice, one proslave... Sve ono normalno i obično. Neka mi samo što prije krenemo u ritam, treniramo i družimo se. Ali tko može bilo što predvidjeti. Ostaje samo nada... - pojašnjava Rijekin veznjak.
Oko smanjenja ugovora na Rujevici nije bilo problema.
- Vidimo što se događa kod velikih klubova, Barcelone i Bayerna. Niti mi nemamo previše opcija. Situacija nije laka, ali eto, dogovorili smo se, svi kao jedan smo tako odlučili za dobrobit kluba i svih nas. Trebamo svi podnijeti žrtvu i teret, godina dana će brzo proći i mislim da možemo to izvući. Bitno je da klub živi i funkcionira, a na ovaj način pomažemo i jedni drugima. Samo glavu gore i nada da će utakmice početi što prije. Pa da se onda i počnemo prodavati, opet pomagati i sebi i klubu. Trebat će opet početi zarađivati u novim okolnostima - zaključuje Lončar.
Sport.ba/Oslobođenje
