sport.ba @sport.ba
Novina u svijetu antidopinga obavezna za sve antidoping organizacije je uvođenje biološkog pasoša za sportiste od 1. januara 2019.
A suština je vrlo jednostavna, uporediva sa pregledom koji svako od nas obavlja kod doktora, koji da bi razumeli stanje pacijenta upoređuju krvnu sliku i biohemijske parametre krvi u vremenu. Slično i sa biološkim pasošem, stručnjaci zaduženi za praćenje sportista prate parametre sportiste u vremenu sa ciljem da ako uoče odstupanja od referentnih vrednosti posumnjaju na doping.
Na taj način sportista može biti proglašen krivim čak iako se ne dokaže postojanje zabranjene supstance u uzorku urina ili krvi, već zbog variranja vrednosti koje su standardizovane za svakog sportistu pojedinačno.
Tako je za bolje poznavaoce sporta jedna od najvećih klizačica sveta Klaudija Pešhštajn kažnjena jer su njeni retikulociti (mladi eritrociti ili crvena krvna zrnaca) bili povišeni izvan normalnih vrednosti i tako ukazali na manipulaciju. Sam proces je završio na Arbitražnom sudu u Lozani i bio toliko komplikovan da su bili angažovani čak i Nobelovci.
Klaudija Pehštajn je osvojila 9 olimpijskih medalja od toga pet zlatnih, počevši od Zimskih olimpijskih igara u Solt lejk sitiju 2002., da bi karijeru završila ove godine u Pjongčangu u Koreji 2018. Od 2009. godine je bila zbog krvnog dopinga suspendovana na dve godine.
Već taj prvi slučaj ukazao je da antidoping zahteva značajno naučno znanje, pa se danas govori o antidoping nauci. Jednostavno sve ono što ljekari uče na fakultetu je vezano za razumijevanje bolesti, a ovde je u pitanju razumijevanje varijacija kod zdravih ljudi. Činjenica je da prisustvujemo stvaranju nove specijalnosti u medicini koja će se možda zvati specijalista za biološki pasoš.
Trenutno se u biološkom pasošu prate samo parametri krvi hemoglobin i retikulociti koji i danas predstavljaju sastavni dio svake krvne slike, ali i tzv. off score i ABPS, novi parametri koji su nastali upravo zbog analize biološkog pasoša. Može se reći da je biološki pasoš doprinjeo stvaranju dva nova parametra koja će se možda primjeniti i u kliničkoj medicini.
Pored krvi prate se muški polni hormoni, testosteron i epitestosteron, jer je zloupotreba anaboličkih steroida još uvek najveća i u većini zemalja predstavlja 50% svih zabranjenih supstanci. Očekuje su uskoro i uvođenje endokrinoloških parametara, prije svega praćenje hormona rasta, štitne žlijezde i ostalih hormona koji utiču na sportsku sposobnost.
Naravno, ovako složeno praćenje sportista zahteva konsultovanje eksperata, najčešće hematologa i specijalista sportske medicine koji razumevarijacije kod zdravih ljudi.
Sam biološki pasoš je već dokazao svoju vrijednost jer je od 2008. kada je zvanično uveden više od 800 sportista kažnjeno zbog dopingovanja samo zahvaljujući promijenama u biološkom pasošu.
Ono što su primjetili najbolji sportisti sveta (među njima i Novak i Federer) je da je sa uvođenjem biološkog pasoša sve postalo mnogo profesionalnije i ozbiljnije i da je time Svjetska antdoping agencija pokazala da je spremna da primjeni sve što bi doprinelo smanjenju dopingovanju u sportu.
(Sport.ba)
