sport.ba @sport.ba
Autor: Saša Ozmo(Sportklub)
“Jedna savršena istina. Broj stiže svakog ponedeljka ujutru – čist, objektivan, apolitičan, iskren, postojan“. Tako je Bil Skenlon, nekada deveti teniser sveta, opisao ATP listu – taj kompjuterizovani sistem uveden je 1973, a šest godina kasnije na početku svake nedelje nudi nam se novi pregled.
Broj koji će Endiju Mariju “stići“ u ponedeljak predstavlja ostvarenje sna – napokon će ispred svog imena ugledati jedinicu, jedinicu za koju je radio ceo život i koju je morao krvavo da zaradi u konkurenciji trojice igrača koji su među najboljima svih vremena (Rodžer Federer, Rafael Nadal, Novak Đoković).
Prvi čovek koji je predvodio ATP listu jeste slavni Rumun Ilije Nastase, osvajač dve Gren slem titule, a Škot je ukupno 26. igrač koji se popeo na teniski presto.
Među prethodnih 25 ima raznih – legendi, onih koji su vrh počeli da doživljavaju kao prirodno stanište, ali i onih koji su teniski krem stigli samo da okuse. I, uprkos objektivnim kriterijumima koji se ne daju prevariti, utisak je da ima i nekih koji su zalutali u carske odaje.
Najduže je na prvom mestu bio Rodžer Federer, čak 302 nedelje, a to je samo jedan od rekorda koje drži veliki Švajcarac. Za njime je Pit Sampras sa 286 sedmica, a slede Ivan Lendl (270), Džimi Konors (268) i Novak Đoković (223).
Dvojica među njima mogu i da povećaju konačni bilans, Novak to može da učini koliko u Londonu za desetak dana, a Federera ne treba otpisivati dokle god drži reket u rukama uprkos tome što njegov povratak u ovom trenutku deluje zaista daleko.
Još četvorica su u “klubu 100“ – Džon Mekinro sa 170, Rafael Nadal sa 141, Bjern Borg sa 109 i Andre Agasi sa 101 nedeljom.
Lejton Hjuit iskoristio je jaz koji je postojao od povlačenja Pita Samprasa do dolaska Rodžera Federera, pa je bio prvi čak 80 sedmica, iako je u karijeri uzeo samo dve Gren slem titule.
Iznenadiće vas da je on duže proveo na vrhu od velikana poput Stefana Edberga (72), Džima Kurijera (58) i Matsa Vilandera (20), dok se hirovitost Borisa Bekera efektno ogleda i u činjenici da je samo 12 nedelja bio prvi na ATP listi, iako je osvojio šest Gren slem titula i ukupno 49 trofeja u karijeri.
A šta je sa ostalim “najboljima na svetu“?
Najkraće je na čelu ATP karavana bio Patrik Rafter – harizmatični Australijanac atraktivnog stila igre rado će se sećati sedmice koja je počela 26. jula 1999. godine, to mu je jedina na vrhu.
Duplo više od njega (šta ti je igra brojki), tj. čitave dve nedelje na prvoj poziciji bio je osvajač Rolan Garosa 1998. Karlos Moja, ali Marselo Rios sigurno bi za Gren slem titulu menjao te dve sedmice koje ima više od Moje.
Čileanac je jedini broj jedan u istoriji koji nema osvojen najveći trofej – u finalu Australijan opena uzeo je ukupno šest gemova Petru Kordi, a nikada ni pre ni posle nije prošao dalje od Gren slem četvrtfinala.
Takva biografija obezbedila mu je i nezvaničnu titulu najgoreg broja jedan u istoriji, mada je još onih koji deluju nedoraslo u odnosu na “ekipu“ koja ih okružuje.
Prvi je bio i Tomas Muster (šest nedelja), koji je 40 od svoje 44 titule osvojio na šljaci (uključujući i Rolan Garos), a na Vimbldonu nikada nije prošao prvo kolo. Međutim, originalni “Kralj Šljake“ nije najefektniji primer, više je to Huan Karlos Ferero, koji je na tronu proveo osam nedelja, a zenit mu je trajao relativno kratko i kulmunaciju je dostigao 2003. trofejom na Rolan Garosu i finalom u Njujorku.
Svoj trenutak slave ugrabio je i Endi Rodik sa 13 nedelja, Jevgenij Kafeljnikov sa šest, a nemojte da pomislite da smo jednog čoveka zaboravili – Marat Safin je svoj talenat, osim sa dve Gren slem titule i brojnim nezaboraviim mečevima, uspeo da kruniše i prvom pozicijom na ATP listi u ukupnom trajanju od devet nedelja.
Njegova kratkotrajna vladavina delila se na tri puta (dve, četiri, pa tri sedmice), trajala borba sa Gustavom Kuertenom, koju je na kraju dobio Brazilac – ukupno 43 nedelje specijalista za šljaku i trostruki šampion Rolan Garosa važio je za najboljeg tenisera planete.
Na kraju, vratimo se na početak – Nastasea je nakratko nasledio Džon Njukomb, ali osam nedelja provedenih na vrhu ne dočaravaju verno briljantnu karijeru čoveka rođenog u Sidneju, sedmostrukog Gren slem prvaka. Razlog? Većinu svojih uspeha ostvario je pre uvođenja renkinga.
Endi Mari od ponedeljka će postati deo probranog društva i činjenica je da je to ostvarenje više nego zasluženo, ne bi bilo nezasluženo ni da je stiglo mnogo ranije.
U možda i najjačoj konkurenciji svih vremena, Škot je istrajao i čovek je koji (za sada) ima tri Gren slem titule i još osam finala, a na svakom od najvećih turnira barem tri puta dolazio je do polufinala. Osvojio je i 13 Masters titula (još sedam finala), ukupno ima 42 trofeja i već dugo traje u vrhu, a kontinuitet je ono što se i te kako računa u tenisu – prvi put je u Top 10 ušao još posle turnira u Majamiju 2007. godine.
Ako bi se vršila gruba procena, rekli bismo da je Mari po uspesima negde na polovini među svim brojevima jedan u kvalitetu. Karijera mu je daleko od gotove, novi veliki trofeji gotovo izvesno su pred njime, a videćemo koliko će uspeti da se zadrži na tronu – u tenisku istoriju već se upisao i tu će zauvek ostati.
Prvi teniseri sveta – hronološki:
Ilije Nastase (40)
Džon Njukomb (8)
Džimi Konors (268)
Bjern Borg (109)
Džon Mekinro (170)
Ivan Lendl (270)
Mats Vilander (20)
Stefan Edberg (72)
Boris Beker (12)
Džim Kurijer (58)
Pit Sampras (286)
Andre Agasi (101)
Tomas Muster (6)
Marselo Rios (4)
Karlos Moja (2)
Jevgenij Kafeljnikov (6)
Patrik Rafter (1)
Marat Safin (9)
Gustavo Kuerten (43)
Lejton Hjuit (80)
Huan Karlos Ferero (8)
Endi Rodik (13)
Rodžer Federer (302)
Rafael Nadal (141)
Novak Đoković (223)
*u zagradi je ukupni broj sedmica koje su proveli na prvom mestu
