sport.ba @sport.ba
“Toliko sam radio i zato je ovaj poraz bolan“. Naizgled sasvim obična rečenica, čak i fraza sportiste posle izgubljenog meča.
Da ste je videli na listu papira ili na ekranu, to biste i zaključili i nastavili sa čitanjem ne bi li došli do nečeg smislenijeg. Ali trebalo je videti način na koji je Rafael Nadal izgovorio tu rečenicu posle poraza od Fernanda Verdaska u prvom kolu Australijan opena.
“I worked SO much“, naglasio je i otegao ono “toliko“, a u pomoć je prizvao i osmeh kako bi, verovatno nesvesno, prikrio koliko mu je teško. Bio je to Nadalov tek drugi poraz u prvom kolu nekog od Gren slem turnira u čitavoj karijeri.
Ali ta rečenica, taj osmeh i Nadalov izraz lica tokom cele te skrušene konferencije za medije govorio je još nešto – Rafa neće odustati. Naprotiv, treniraće još jače. I to je ono što će ga, osim ogromnih uspeha koje je napravio, učiniti besmrtnim u svetu tenisa.
Sada će početi priče da li je ovo definitivni Nadalov kraj kao vrhunskog tenisera i o tome se može raspravljati, ali baš u času njegovog bolnog poraza ne smemo da zaboravimo da od Rafe svako od nas može mnogo da nauči.
To je čovek koji govori da su sumnja i strah pravi podstrek i da nas oni teraju na veću posvećenost i požrtvovaniji rad, što je suprotnost onome “lako ćemo“ sa kojim se prečesto susrećemo. To je čovek koji kaže da “zna da uživa u patnji jer je onda i uspeh slađi“, to je čovek koji se nikada nije poneo nekorektno i koji se time diči možda i više nego svojom karijerom.
It's a sad day for Rafael Nadal at the Australian Open https://t.co/cLBWpp9idM
— Tanika (@SitTanyusha) January 19, 2016
Sve to publika na tribinama Rod Lejver Arene nije umela da prepozna – Bik sa Manakora ovoga puta je delovao kao jedan od onih iz Pamplone, a toreador Verdasko neumoljivo je udarao reketom kao mačem, neke od loptica čule su se maltene kao petarde, a Rafa je bespomoćno gledao ka svojoj loži. Ali pomoć publike nije dobio.
“Ne, publika je bila sjajna“, ostao je Rafa dosledan sebi.
A šta bi Nadal poručio mladim teniserima koji se ugledaju na njega? “Zabavljajte se, neka vam tenis ne bude posao, ali uvek dajte celog sebe. Uvek“.
A onda se pred novinarima pojavio Fernando Verdasko. Setićete se polufinalnog meča 2009. godine, trajao je više od pet sati i Nadal je na kraju slavio u pet setova. Sedam godina kasnije, Nando je dočekao revanš.
Na dobrom engleskom, uz solidan rečnik, što je atipično za one sa španskog govornog područja, Verdasko je rekao da je meč iz 2009. godine gledao oko deset puta (i to ceo meč, znači više od 51 sata) i nije ni čudo što mu je prošao kroz glavu na početku petog seta
“Imao sam tada u petom setu 0:30 pri rezultatu 4:4. To je bio ključ, malo sam se stegao, poslao bekhend u mrežu... Danas sam bio agresivniji, ali nisam želeo da ludujem. Nekada bi mi izlazilo ono što je sada ulazilo i onda biste govorili: ’Ovaj momak je lud, samo udara iz sve snage i promašuje’. Ali sada kada su ulazile, onda sam neverovatan. Razlika je tako mala, a može da bude tako velika“, filozofski je zaključio Verdasko.
Dvoboj dvojice bliskih prijatelja završen je viteški, kao i pre sedam godina.
