sport.ba @sport.ba
Fudbaleri Sarajeva neslavno su okončali svoje evropsko učešće ove godine. Kažem neslavno jer su pali bez ispaljenog metka, ali što je mnogo važnije – nije tu bilo previše borbenosti, zalaganja...
Lech je bio favorit i prije dvomeča, to je na terenu i dokazao, mada Poljaci nisu odigrali ništa spektakularno. Čini se da su se u bordo taboru s eliminacijom pomirili već nakon žrijeba drugog pretkola Lige prvaka, jer kako drugačije protumačiti izjavu Dženana Uščuplića da bi bio zadovoljan remijem na Koševu.
Igrači su najavili, uoči sinoćnjeg meča, da će dati sve od sebe, i krv ostaviti na terenu, ali izgleda da je sve ostalo samo na riječima. U djelo to zaista nije sprovedeno.
Neki su djelovali bezvoljno, neki umorno, te poraz je bio neminovan. Najljepši dio ove bordo avanture desio se po završetku meča u Poznanu, kada su navijači koji su putovali 24 sata da borde svoje ljubimce aplauzom ih ispratili s terena. Mada, kada se gleda njihov nastup u ova dva meča to sigurno nisu zaslužili.
Sarajevo jeste osvojilo šampionsku titulu, nije imalo sreće u žrijebu jer je izvuklo prvaka Poljske, ali isto tako moralo se više uraditi. Veći otpor je pružen mnogo jačoj Borussiji M'Gladbach na Koševu nego ekipi iz Poznana.
Sigurno da će biti vremena za detaljniju analizu, ali brine da još nije riješena pozicija golmana, kao i još neki segmenti u timu. Senedin Oštraković, barem na prvu, ne djeluje ništa sigurnije od Dejana Bandovića, koji je napustio Koševo.
Uz to, još nije riješena pozicija desnog beka, iako je doveden Anel Hebibović iz Veleža. Barić i Kallasi također su u kombinacijama za tu poziciju, a sinoć je tu zaigrao i kapiten Ivan Tatomirović. I vidjelo se da je Tatko mnogo bolji na poziciji štopera nego ovdje. Hebibović ipak nije klasični bek, već više napadački orjentisan, te će biti zanimljivo vidjeti koga će Uščuplić odabrati u domaćim takmičenjima.
Prinove Stepanov i Barbarić odigrali su sasvim pristojno, te bili sinoć bolji dio tima. Bojan Puzigaća malo bolji nego u prvom duelu, ali to mora mnogo bolje.
Vezni red je bio posebna priča. Apsolutno bez ideje, bez pravog vođe. Nevjerovatno zvuči da se u ovom transfer roku nije mogao naći pravi plejmejker. Vidljivo je da je Mehmed Alispahić veoma daleko od nekadašnje forme, da je Miloš Stojčev već odavno u krizi, te da Uščuplić tu nema pravu alternativu.
Haris Duljević je bio standardno dobar, ali se povrijedio i opet je na krilu žrtvovan Krste Velkoski. Makedonac je klasični napadač i ta pozicija mu najviše leži, te čudi da Uščuplić nije pokušao stići dva pogotka zaostatka s dva napadača.
Samir Radovac jeste veliki talenat, ali sinoć nije pružio ništa naročito, kao i ostale njegove kolege. Sigurno je najviše u ova dva meča škripalo u veznom redu, te se tu stvari moraju popraviti.
Sada slijede domaća takmičenja, dvostruka kruna morala bi biti imperativ za ovaj tim, koji je i dalje dominantan barem kada su Premijer liga i Kup BiH u pitanju. Za Evropu je potrebno pružiti mnogo, mnogo više, a posebno ispoljiti više kvaliteta i borbenosti za dres koji se nosi.
