sport.ba @sport.ba
Prvi utisak: Desilo se neizbježno
Ima tome tačno pola godine; Luis Enrique pognute je glave napustio Anoetu, Moyesov Sociedad njegovoj je Barceloni uzeo mjeru i ostavio ga na jednoj utakmici više i jednom bodu manje od Real Madrida. Alba je pogodio svoju mrežu, Iniesta bio nevidljiv, Suarez bez učinka, Neymar odradio pola sata nakon što je zamijenio Pedra, a Ivan Rakitić nije se ni zagrijavao. I Leo Messi je ušao s klupe, ali ako nije odmoglo, nije ni pomoglo. Argentinac je sutradan odlučio odmoriti, mučio ga je gastroenteritis, čuvena bolest Barcine svlačionice. Enrique je bio pred zidom, novinari i navijači već su mu gledali u leđa, a upamtio sam jedan naslov - Barcelona puca po šavovima.
Tačno šest mjeseci kasnije ista ova družina na playlisti ima samo jednu pjesmu; švedski E-Type i njegova Campione 2000 soundtrack su Barcelonine sezone. Sezone u kojoj je Barcelona osvojila sve. Sve što je vrijedilo.
To je fudbal, zato ga i volimo.
Berlinska noć nije ponudila ništa što nismo očekivali; razlika u kvalitetu između Barcelone i Juventusa nikada nije ni bila upitna. Juventus je dao sve što je mogao, najbolji tim Evrope pošteno je namučio, priuštio nam solidnu zabavu i zaslužio srebrenu medalju.
Pokušao je Allegri, barem je takav utisak ostavio u jedva četiri minute, Barcu iznenaditi svojevrsnim visokim presingom, ali italijanskog prvaka presjekao je rani gol, ali činjenica da je Vidal imao užasnu noć. Nije bio jedini, Pirlo je u nekim trenucima bio korisniji za Barcinu kontru negoli je to bio za svoj tim. Kad je Moratta zabio, nakon nekoliko Buffonovih intervencija, činilo se da Juve ima kredit kojeg bi mogao iskoristiti. Bilo je to nerealno. Ipak, kad se podvuče crta, Juve nije bio loš, pogotovo u drugom poluvreenu; odlično je odradio pojedine segmente utakmice, solidno se nosio i sa MSN trokutom, neutralizirao veliku većinu Barcinih prednosti, ali i ostavio dovoljno prostora da Katalonci kapitaliziraju prednost u kvalitetu.
Na prvi pogled nije ovo bila ni savršena noć Lea Messija, ali je Argentinac odradio dobar posao, prije svega u prvom dijelu; širio je protivnika na desno, lako i majstorski mjenjao stranu, što je rezultiralo prvim golom, nedosuđenim penalom i odličnom šansom za Neymara. Reklo bi se da je Messi svoj posao odradio rutinski, kao i čitava ekipa Barcelone; nije sve išlo po planu, ali su na kraju nalazili rješenje. Upravo je to najveća pobjeda ove Enriqueove Barcelone - još jednom su pokazali da su više od napadačkog trojca, kompletna ekipa sa glavom i repom, nešto što su im zamjerali da im fali mjesecima.
Po čemu ćemo pamtiti ovogodišnje finale osim konačnog rezultata i golova? Iniesta je još jednom bio fantastičan, ništa lošiji, čak štaviše, nije bio ni odlični Ivan Rakitić, odradio je baš ono zbog čega je doveden u Barcelonu. S vrhunskim fudbalom trijumfalno se oprostio Xavi; pamtićemo i odličnu predstavu Buffona, koji je, realno, i održao Juve u igri. Zavjesa je spuštena, sezona je gotova. Na kraju, desilo se neizbježno, desilo se očekivano. Barcelona je najbolja ekipa Evrope, sasvim zasluženo, bez ikakve zamjerke.
