Semir Štilić: Wisla je dobar klub, za bolje ne znam i hvala Bogu na ovome

- Počeo sam trenirati u Fudbalskom klubu Željezničar i prošao sam sve generacije. Kroz klub sam upoznao dosta ljudi s kojima sam i danas prijatelj, poput Edina Džeke, Ervina Zukanovića i drugih – prisjeća se nogometnih početaka Semir Štilić (27), reprezentativac BiH i igrač poljskog kluba Wisla.

Osim fudbala, nikada ga nijedan drugi sport nije privlačio, a ljubav je naslijedio od oca Ismeta, koji je, također, igrao za tim s Grbavice, a sada je trener u omladinskom pogonu. Poljski pasoš  

- S jedne strane, koliko mi je bila olakšica to što mi je otac bivši nogometaš Želje, toliko sam imao i poteškoća. Ljudi su gledali na mene kao: "Njemu je otac trener i lakše će mu biti." I danas mi je tatino mišljenje najbitnije. Poslije utakmice ga nazovem i pitam za komentar. Učio me je nekim stvarima koje ću, ako se moje dijete bude htjelo baviti nogometom, prenijeti. To je, u prvom redu, disciplina. Kada se baviš nekim poslom, onda mora biti disciplina sto posto. Ako se nešto radi polovično, onda ništa od toga – ističe Štilić.  

Govori da je od oca dobivao i kritike, kojih je s vremenom sve manje. Želio je da Semir bude spreman na veće poduhvate kada ode izvan BiH da igra fudbal.

- Svi mi koji odemo iz BiH, znamo kako gledaju na nas. Teže se probijamo do vrha i moramo biti pet puta bolji od domaćih igrača kako bismo uspjeli. Svaki detalj i savjeti mog oca i danas su mi u glavi, od ponašanja izvan terena, na terenu, odnosa s trenerom, kolegama. To je sve bitno, jer stvara sliku o igraču i o tome kako će nas ljudi prihvatiti - ističe Štilić.

Veoma je zadovoljan stanjem u klubu za koji trenutno igra. Prvenstvo je u toku i bore se za izlazak u Evropu. Inače, Semir, koji u Poljskoj živi pet godina, predao je lani dokumentaciju za dobivanje pasoša ove zemlje.

- Poljska je u Evropskoj uniji te bi bilo dobro da imam i bh. i poljski pasoš. Nadam se da će se procedura ubrzo okončati - kaže Štilić.

Jedan Semirov dan sastoji se od ranog ustajanja, doručka, jutarnjeg treninga, ručka te popodnevnog odmora.  

Rodni grad

- Poslije podne se obavezno sat-dva moram odmoriti i odspavati. Predvečer malo prošetam po gradu, ali ništa pretjerano, jer već narednog dana moram biti spreman za novi trening. Inače, nema mnogo dešavanja, svaki dan je skoro isti. U suštini, disciplina mora biti zastupljena i na terenu i izvan njega kako bi se napredovalo - navodi Štilić.  

U Wisli se najviše druži s kolegama s Balkana, jedan je iz Srbije, a drugi iz Makedonije. Često zajedno provode vrijeme izvan terena, odu na kafu ili ručak. Semir govori da, kada mu se pruži prilika, voli i da otputuje, piše Avaz. 

- Kad imam dan-dva slobodno, rado otputujem, najčešće do Berlina ili do Beča. Ponekad, kada imam više slobodnih dana, nastojim doći kući, u Sarajevo, i s porodicom provesti vrijeme - dodaje Štilić.   

Reprezentativac u Poljskoj živi sam, a kako kaže, njegova majka, sestra i otac više dolaze kod njega nego što on ima mogućnost da dođe u Sarajevo. Ipak, kada u pauzama dođe u rodni grad, vrijeme provodi sa prijateljima iz djetinjstva i s članovima porodice.

- Jako sam vezan uz porodicu, ona mi je najveća podrška. Takav sam čovjek da sam preosjetljiv i porodica mi je potrebna u svakom trenutku. Kada dođem, svi se raduju i požele me. Kada sam u Sarajevu, u slobodno vrijeme najčešće izlazim i često sam u društvu djevojaka. Trenutno sam slobodan - otkriva Štilić. 

Od najboljih uzeti najbolje

- Nikada nisam imao jednog igrača kao uzora. Uvijek sam pokušavao da od najboljih uzmem ono najbolje što rade. Zanimalo me je kako žive, šta rade poslije treninga i kako se hrane. Tako da su mi uzor oni koji su top u svijetu fudbala - govori Štilić

Trenerski posao je težak i nezahvalan

Kaže da po okončanju karijere ne bi volio postati trener, poput većine nogometaša.

- Gledajući oca, uvidio sam da je trenerski posao težak i nezahvalan. Kada završim fudbalsku karijeru, volio bih da se nekoliko godina odmorim s porodicom. Htio bih što duže da igram fudbal, a poslije ne znam čime ću se baviti. Trenutno bih da napredujem i da iz godine u godinu igram u vodećim klubovima. Sada nemam na šta da se žalim, Wisla je dobar klub, lijep je grad. Za bolje ne znam i hvala Bogu na ovome - kaže Štilić.