Zbog čega svima meč više znači nego akterima? Kako to da Srbija igra protiv Bilića, ne Štimca? Šta je nevolja sa Hrvatima i zbog čega niko ne gleda tabelu kvalifikacione grupe. Ovo nije utakmica brojeva, već utisaka...
Kako će to izgledati?
Mučenje, zaudaraće na strah od greške, suviše je važno, više drugima, nego igračima samim. Nemojte žuriti da im oduzmete pasoš i stavite ih na crne spiskove, nije o tome reč.
Igrači ovo posmatraju kao fudbal, igru koja će ishod dobiti u brojevima. Kibiceri na umu imaju drugo, pre bi ispitivali broj i kakvoću krvnih zrnaca. Takvi smo, i tu pomoći nema, poražavajuće je što prednjače naša deca, ista ona što Hrvatsku i Srbiju ne bi umela za dvojku iz geografije da nađu na karti. Krivica je nas roditelja, dakako, ali hajde da tu neprijatnu istinu gurnemo na dno fioke, neka priča krene na drugu stranu.
Oba naroda su sklona urbanim legendama, jedna je ona o atmosferi. Svako ko veruje da će buka "Maksimira" odseći noge Srbiji već je naseo. I mi i Hrvati makar budala imamo za izvoz, igrači su se na njih navikli, u takvom okruženju su rasli. Sa te strane Vladimir Stojković je u pravu, nema se zbog čega gubiti san, on jeste ekstreman primer, ali i drugi su oguglali na mržnju, po toj brodskoj dasci su već hodali.
Ovih par dana će neuki secirati timove, upoređivati igrače što se može, pod uslovom da svaki tim izvede samo po jednog fudbalera na teren. Igraju timovi i valja priznati, najveća je to hrvatska prednost. Oni su lego kockice sklapali godinama dok je Srbija gubila vreme u prepucavanjima, na sudovima, u opravdavanju idiota na tribinama, bile one u Liguriji ili Beogradu, svejedno je.
Nevolja je što je ovo Bilićev tim, a taj je znao posao. Nejaki naslednik je odmah probao da stvari postavi na glavu, dobio po prstima na početku (beše protiv Švajcaraca) i onda shvatio da je najbolje da sledi uputstva iz sveske prethodnika.
Hrvati nisu promenili ništa, nije bilo potrebe jer njihovi šrafovi dobro pasuju toj mašini. Ma kako o sebi visoko mislili, oni nisu veliki tim, ali su solidni, pristojni, nešto o čemu Srbija sanja godinama. Drugim rečima, daju ono što mogu i nikad ne idu ispod donje granice fudbalskog dostojanstva.
Reći da Srbija ima bolju odbranu, Hrvatska sredinu i napad je fudbal kakvim ga zamišlja mali Perica. Štimac će gurnuti Olića da bi se branio od pasa iz zadnje linije, taj dečko u proseku daje gol na svakoj sedmoj utakmici za reprezentaciju, ali pogađa kad je najvažnije. On je ključan za hrvatsku defanzivu, makar gledao izbliza protivničkog golmana.
Na drugoj strani, Kolarov je najbolji srpski napadač, ma šta neko rekao, on pomera figure napred, što je u Srbiji često pravilo igre koje treneri zaboravljaju.
Poenta je da uprošćeno upoređivanje linija tima nikoga neće dovesti na ishodište priče. Vitalne dekice sa tribina na nedeljnim fudbalskim prepodnevima u beogradskoj zoni su dotle stigle, neverovatno je da se neko još bavi takvim glupostima.
Ostajem pri stavu koji me čine neprijatnim sagovornikom za hrvatske kolege, Štimac je najbolja srpska šansa. To se, uz svo poštovanje sa Mihajlovićem ne može porediti. Ovo je njegovo prvo ili drugo radno mesto, Siniša je pekao zanat duže i prilježnije, i to tamo gde prolaze najbolji.
Slušajući neka fraziranja pred utakmicu došao sam do zaključka da će Hrvatska u isto vreme i napasti i igrati oprezno, što isključuje jedno drugo. Biće zanimljivo videti kako to funkcioniše u praksi.
Hrvati teško pobeđuju kod kuće, letimičan pogled na prethodnih nekoliko ciklusa pokazuje da kada se protivnik zatvori ne nalaze rešenja. Problem je što, mada nisam siguran da to shvataju, njima remi itekako igra, kad isključe emocije.
Srbija osim zadovoljštine od boda nema ništa, doduše takav bi grejao varljivu nadu, ali realno, tek treba putovati u Belgiju, i ako u zagrebačkoj večeri stvari ostanu na početku, one su se približile kraju, remi će nas ostaviti na peronu.
Paradoksalno, naša šansa je veća u Zagrebu nego Beogradu, ako taj septembarski revanš bude značio bilo šta osim prilike da bildujemo patriotizam.
Spora, teška Hrvatska pozadi bi u određenom razvoju situacije mogla da bude idealan plen za Đuričića, Tadića i Tošića. Naravno, sasvim je moguće da će se Hrvati više bojati i poneti katanac na ovu utakmicu. Sebi su nabili pritisak moranja, iako tabela sugeriše drugačije.
Tu neće biti mnogo fudbala, a opet, svega drugog će biti, no teško da uvrede sa druge strane zida bole, imuni smo i jedni i drugi, pa one kofe gadosti što nam budu prosuli na glavu, biće u našim rukama početkom jeseni. Kome je do kofa, naravno.
Neka pobedi bolji, ako je to Srbija...
sport.ba @sport.ba
