"Seviljski kasapin" - Fudbalska opera!

Toni Šumaher je umalo izazvao rat Francuza i Nemaca, pobedio Hitlera u popularnosti i naterao neutralce da se opredele. "Petlovi" jesu bili blizu te noći u Sevilji, ali za njih je na kraju ostalo najvažnije da je Batiston preživeo... Većina voli da mrzi Nemce. Razlog? Pobeđuju surovo, sistematični su u uništavanju tuđe nade, ne pokazuju empatiju za protivnika. Ili, možda bolje da kažem, ne obraćaju pažnju na one što ostaju u prašini. Nadmoć pobednika uvek boli slabijeg. Nije to osećanje imanentno Srbima mada smo ga mi, služeći se glupošću, doveli na nivo koji nema nikakve veze sa fudbalom. "Fuera, fuera", odjekivalo je sa tribina "Pizhuana" u noći 8. jula 1982. Andaluzija je pakleno vruća, te večeri u polufinalu svetskog prvenstva veče nije oduzelo ništa od vreline španskog leta. Sparina je samo povećala tenziju i nervozu... Nikada pre toga Francuska nije privukla više neutralaca uz sebe, mada nije za to imala puno zasluga. "Anšlus" iz Hihona koji je Nemce odveo u osminu finala, na račun Alžiraca, je okrenuo svet protiv Germana. Namerno ne kažem Zapadna Nemačka, kako se taj deo zvao, i oni sa istočne strane zida, navijali su za braću od koje su ih pobednici rata odelili kamenom. Niko nije želeo Nemačku u finalu, Španci na seviljskim tribinama su iz respekta prema Alžircima mahali novčanicama i stisnutim pesnicama prema nemačkim igračima. "Mi smo došli da pobedimo, ne igramo za utisak", rekao je Jup Derval, a njegovi igrači su prezirali sopstvene navijače polivajući ih vodom sa balkona hotela posle sramne nameštaljke sa Austrijancima. Izgledali su i ponašali se kao odmetnici, jedini "preživeli" iz trijumfa 1974. Pol Brajtner je nekako umoljen da se vrati u reprezentaciju. Ovaj ubeđeni marksista je oplemenio Nemačku, mada ne u tolikoj meri da pobeđuje talentom. Kad smo kod levičarskih ideja, te večeri su mogli komotno na terenu da organizuju sastanak komunističke ćelije. Svojevrsna fudbalska Internacionala je zasedala na terenu "Pishuana", uz Brajtnera, u protivničkom timu je Dominik Rošeto, "Zeleni Anđeo" bio centar okupljanja levičara, kojima je pripadao i Mišel Platini. Čudno vam je? Nekad je fudbalerima bilo dozvoljeno da promišljaju, čuli su i za stvari izvan staklenog zvona pod kojim šetaju manekenke i fijuču brzi automobili. Taj tim Francuske bio je preteča onog iz 1998. Ksenofobi koji šampione sveta sa kraja veka navode kao primer opsade Francuske i dominacije onih koji nisu Francuzi, bi trebalo da znaju, da je i Platinijeva generacija u velikoj meri bila noćna mora rasista i ksenofiba. Naime, i sam Platini je bio dete imigranata, kao i Manuel Amoros i tamnoputi Marijuš Trezor sa Gvadalupe. Alan Žires ima alžirsko poreklo, Žan Tigana je iz Malija. Oni će dve godine posle šokatne noći u Sevilji postati prvaci Evrope, slaveći Francusku kakva jeste mnogo godina unazad, ne samo poslednjih 20, kako tvrde falsifikatori istorije. U andaluzijskoj noći, Francuska je pala posle penala, neverovatna utakmica je završena 3:3, Gali su bili blizu, poveli su u produžecima sa 3:1 (u regularnom delu je bilo 1:1), ali je Nemačka uspela da se za šest minuta vrati i izjednači rezultat. Samo dva puta u istoriji, tim koji prvi promaši penal je otišao dalje. Ova utakmica je prva u kojoj su ikada na Mondijalu izvođeni penali. Iako je Uli Štilike promašio prvi, Bosis i Siks su mu se revanširali pa su omraženi Germani otišli u meč za titulu. Neće se baš svi setiti kompletnog toka meča. Ja sam ga gledao u Belgiji sa ljudima koji nikako nisu mogli da se odluče koga više ne vole, Francuze sa kojima dele jezik, ili Nemce koji su tu na 50 kilometara. Ali, svi su bili zgroženi činom "Seviljskog kasapina" Tonija Šumahera. Danas bi nemački golman verovatno završio u zatvoru zbog pokušaja ubistva, ali osamdesetih nisu važile fudbalske konvencije, nije dobio ni karton od holandskog sudije Korvera. Kung fu udarac Šumahera je utišao stadion. "Mislio sam da je Patrik Batiston mrtav", pričao je kasnije Platini, koji je milovao ruku prijatelja koga su onesvešćenog izneli sa terena. Batistonu su polomljena tri rebra, vilica i ključna kost. Dok su se francuski fudbaleri panično okupili oko palog druga i zvali doktora, Šumaher je stajao na svom golu sa loptom u rukama i izrazom dosade na licu. "To je jedini put da sam ispao kukavica u životu. Ali, nije me bilo briga, mi smo igrali da pobedimo", ponavljao je nemačku mantru. Batiston je kasnije pričao da ga je od svega iznerviralo kada je "Gangster" kako je nemačka štampa nazivala svog golmana ironično ponudio da mu plati nove zube. "Često me ljudi pitaju o tom meču. Iskreno ne znam da li je bilo namerno kao što tvrde i trudim se da ne mislim o tome. Oprostio sam", priča 57-godišnji Francuz. Toni Šumaher je čovek koga Francuzi najviše mrze, on je branio i četiri godine kasnije kada su "Panceri" ponovo eliminisali Francuze, ali i izgubili još jedno finale, od Maradonine Argentine. Već naredne godine "Kasapin" je u autobiografiji tvrdio da se dopingovao, čitava stvar je zataškana, ali nikada više nije branio za reprezentaciju. Za Batistona se dobro završilo, morao je da nosi "kragnu" jedno vreme, svet su obišle slike sa venčanja mesec dana kasnije, kada je sa imobilisanim vratom rekao "da" En Gus u Mecu. Dan pre toga su se Patrik i Toni susreli, Šumaher se izvinio, dao i poklon za svadbu, ali svedoci su tvrdili da je Batiston bio veoma rezervisan. Zanimljivo da je zaigrao protiv Šumahera 1983. u prijateljskom meču u Strazburu, nije bilo kontakta dželata i žrtve. Sa tribina su zasuli svim i svačim nemačkog golmana, izdržao je. Posle su i razmenili dresove, ali u svlačionici. "Kasapinu" samom nije loše išlo, on je legenda Kelna i to seviljska noć nije promenila. Potpredsednik je "Jarčeva", radio je jedno vreme kao trener u Leverkuzenu, a trenirao je i golmane u Bajernu i Dortmundu. Zanimljivo da je u jednoj anketi francuskih medija kao najomraženiji Nemac pobedio Adolfa Hitlera. Ne voli da govori o tome šta se desilo, osim što tvrdi da je samo išao na loptu. Njegov potez je izazvao pravi talas mržnje prema Nemcima, išlo je toliko daleko da su lideri dve zemlje Miteran i Kol izdali zajedničko saopštenje kako bi smirili tenzije. Nikada nije zaboravljeno, ali Francuska i Nemačka su se retko sastajale u poslednjih 30 godina kako bi izravnale račune. Promenila se i geopolitička situacija, Evropa i svet su drugačiji, neki sentimenti iz prošlosti su ostali, ali realno, Nemačka će se, kao i u svemu, pitati. No, večeras se samo o fudbalu radi...