Najmanje zarađuje od svih selektora, najluđi je i najpopularniji na društvenim mrežama. Nokautom oduzeo sebi šansu da igra na Mondijalu, sada je sve nadoknadio na klupi. Zbog čega se teško kontroliše i zbog čega reprezentativci kažu da im je on stariji brat? Jedinstveni, Migel Herera!
Pre dvadesetak godina Migel Herera je bio meksička atrakcija u retkim trenucima kada je uspevao da se domogne reprezentacije. Doduše, igrao je na jednom Kopa Amerika, gde su Meksikanci bili gosti i stigli do finala, ali posle toga njegova karijera nije krenula očekivanim tokom, pre svega zbog temperamenta, o čemu će kasnije u ovom tekstu biti reči. Proveo je fudbalski život u Meksiku, navijači Atlante ga doživljavaju kao heroja koji se dva puta vraćao, i kao igrač i kao trener.
Ono po čemu su ga najviše poznavali su repovi, odnosno frizura "Druga savezna liga", sezona 1976-77, desni bek Teteksa iz Tetova. Nadimak mu je bio "Vaška", često je, onako mali jurio nekontrolisano na terenu sudije i protivničke igrače. Bio je veoma borben, prgav, često je stvarao probleme, nijedna gužva nije mogla da prođe bez Herere. Njegove reakcije na Mondijalu nisu neočekivane, veoma je vatren, mnogi bi upotrebili i težu reč. Sa igračima je prijatelj, pre par dana je odradio legendarnu "foto-bombu" na treningu.
Njegova fudbalska filozofija je "napad i odbrana sa 11 igrača", drugim rečima svi trče, baš kao "vaške", ali vaške sa planom. Bio je četvrti selektor u kvalifikacijama, sposoban je da donosi teške odluke, eliminisao je "Ćićarita" iz prve ekipe, a isplatilo se "Četka" Peralta je davao golove na traci u finišu kvalifikacija i baraža. Herera apsolutno veruje Rafi Markezu, zbog njega igra sa tri štopera, kako bi neutralisao sporost jednog od najboljih meksičkih igrača u istoriji. Po njemu, ono što mirnoćom i pas igrom Rafa doprinosi timu, odnosi prevagu nad činjenicom da ga ne smete ostaviti "jedan na jedan".
Herera je zanimljivo najslabije plaćeni trener na Mondijalu, zarađuje oko 150 hiljada evra godišnje. Od njega više primaju čak i selektor Nigerije Keši, ali i Pape Sušić, i praktično početnik, hrvatski selektor Niko Kovač.
U Meksiku kažu da je samo čovek njegovog karaktera mogao da trgne i probudi tim koji je izgubio veru uz mučenje u KONKAKAF zoni protiv egzotičnih rivala. Igrači ga obožavaju, kažu da je više nalik saigraču sa autoritetom, nego treneru. Sam Herera kaže da igrači cene to što je direktan i nikada ne priča nikome iza leđa.
"Bio sam lud kao igrač, ovo je samo deo, čini mi se da sam sazreo", kaže čovek koji je i pre Mondijala bio najveća zvezda od svih selektora, ako je verovati društvenim mrežama, pošto ima 624 000 pratilaca na Tviteru.
Inače, pred Mondijal ga je legendarni kvoterbek Pejtriotsa Tom Brejdi zamolio da se slikaju, pred meč Portugala i Meksika u Bostonu.
"Nemam pojma ko je dečko, ali delovao je pristojno. Želeo sam da mu ulepšam dan", izjavio je selektor Meksika što je odmah postalo trending na društvenim mrežama.
Pred utakmicu sa Brazilom, Herera je bio najmirniji od svih, rekao je da nema potrebe da se plaši domaćina i da ih je Meksiko tukao u Londonu na Olimpijskim igrama. Njegova samouverenost iz igračkih dana je legendarna u Meksiku, a znate li zbog čega je propustio Mondijal 1994. iako je bio najbolji desni bek u zemlji. Na utakmici sa Hondurasom je protivnik neoprezno startova, Herera je imao "žutu minutu", usledio je nokaut, rivala nisu mogli da oporave. Kažnjen je, posle toga su u reprezentaciji tvrdili da je tempirana bomba i ne može da se kontroliše.
On se pravdao da je odrastao u pravom getu, da je svakodnevno trpeo maltretiranja dece koja su ga zvala "kopile" jer je rastao bez oca i da je morao da nauči da se brani. Ima još jedna stvar, boja kose.
"Plavokosi dečaci u Meksiku su drugačiji, izloženi preziru, često ih vređaju da im je otac neki Amerikanac koji traži zabavu u Meksiku. Morao sam da branim čast", objasnio je svojevremeno Herera.
Mnogi su se smejali kada je postao trener, ali je nekadašnji selektor La Volpe u njemu video potencijal. Herera je i dalje lud na klupi, ali ne i agresivan, ostala je strast. Voli da njegovi timovi dominiraju, drže loptu, napadaju visoko protivnika. I voli bokove, to je ključ, sam je bio lokomotiva po desnoj strani, ne jednom rekao je da bi se mnogo bolje snašao u današnjem fudbalu.
Herera je sa Amerikom osvojio titule u Meksiku, promovisan je u selektora jer nisu imali drugo rešenje, a ono što je bio potez očajnika, u stvari se ispostavilo kao dobitak na lutriji. Herera je omiljen jer slavi sa navijačima, uvek je raspoložen da odgovara na pitanja novinara i svakakve mu ludosti padaju na pamet. Kada je postavljen za selektora, izveo je skok padobranom, na opšte čuđenje, ali jednostavno mora sve da proba.
I igra na visoke uloge.
"Bićemo iznenađenje Mondijala, došli smo da se borimo za titulu", kaže simpatični Herera.
Više mu se niko ne smeje...
sport.ba @sport.ba
