sport.ba @sport.ba
Novak Đoković govorio je ekskluzivno za Sportklub i emisiju Top Tenis o pauzi koju ima zbog povrede lakta, ali i planodima za budućnost.
Najbolji srbijanski sportista u istoriji odlučio je da poslije Wimbledona napravi pauzu zbog povrede lakta, a povratak na teren najavio je za početak 2018. godine.
Kako je rekao na početku razgovora s Nebojšom Viškovićem, rado čuva sve trofeje koje je osvojio kako bi ga podsjećali na uloženi trud.
„Ne znam tačan broj osvojenih trofeja. Vrlo rado ih čuvam, ne zato što želim da se hvalim drugima nego zato što me podsećaju na žrtvu, na napor, na nešto što je postignuto trudom, voljom, energijom i pre svega ljubavlju i strašću prema onome što radim“, rekao je Đoković na početku razgovora za Sportklub i podsjetio se svojih teniskih početaka:
„Sećam se trenutaka kada sam rastao sa reketom i prvog trenutka kada sam uzeo reket u ruke. Bio sam deo teniskog kampa na Kopaoniku, pa se onda u mom životu pojavila Jelena Genčić. Ona je donela svo znanje i neku osnovu moje teniske karijere koju i dan danas nosim sa sobom. Mislim da me to odrastanje i pogotovo 90-te godine koje su bile jako teške za sve nas doprinelo da cenim i poštujem više i nagrade i sve što mi se događa u životu. Za mene je mnogo bitniji put do nagrade nego sama nagrada. Nagrada je šlag na tortu, ali stvaranje te torte, to je ono što mene najviše ispunjava. Priznanja su naravno uvek dobrodošla jer su ona na neki način poštovanje za tvoje napore koje si uložio.“
Iako još uvek zbog povrede lakta ne može igrati tenis, srbijanski teniser kaže da svakodnevno radi vježbe kondicije i polako se priprema za povratak na teren.
„Ja se trudim da budem u formi, tenis na žalost ne igram zbog lakta koji i dalje povređen. Radim mnogo kondicije, radim svaki dan, trudim se da budem formi. Već je prošlo dva meseca kako sam bez reketa, tako da mi je ovaj period dobro došao. Nedostaje mi takmičenje, ali ne do te mere da ne znam šta ću drugo da radim. Imam mnogo leših stvari koje mi se trenutno dešavaju, najleša je naravno što smo Jelena i ja pre dve nedelje drugi put posrtali roditelji, tako da sam najviše okupiran porodici. Imamo izuzetu sreću i Stefan i Tara su fantastični. Oboje se na kratko bude samo za mleko. Sada kada je Tara mala ja sam ustvari najveća podrška Jeleni koja je najviše okupirana tim obavezama. Drugačije je. Stefan ima skoro tri godine, pa sada moramo da balansiramo, svi ljudi koji su roditelji barem dvoje dece znaju. Treniram, aktivan sam sa svojim roditeljskim dužnostima, srećan sam i ispunjen u životu.“
Iako nije istakao koliko još tačno planira da se bavi tenisom, kaže da ne vidi u skorijoj budućnosti kraj karijere i obradovao je svoje navijače rečima da još uvek želi da se dokazuje na teniskom terenu.
„Drago mi je što imam ovih šest meseci da mogu na neki način da organizujem svoj život, da postavim neke temelje i za svoju igru i za svoje telo i za svoj život u narednih ne znam koliko godina. Ja volim da kažem deset godina, pa videćemo koliko će sve to trajati u profesionalnom tenisu. Ja stvarno nemam nameru, niti mi je na vidiku kraj. Želim još da igram, da se dokazujem, sebi pa i drugima. Prosto da pomeram granice, da usavršavam sebe. Ja verujem da, koliko god da sam do sada postigao u tenisu, da ima još mnogo toga što mogu da postignem i usavršim. Vidim elemente igre u kojima vidim puno prostora za napredak. Možda drugi to ne vide, ali ja vidim, drago mi je da i moj tim to vidi, tako da ima prostora da se posvetimo analizi moje igre. Prvi put u životu da imam pet meseci kada mogu postepeno da podižem nivo i kondicije i igre i da se psihički spremim da kada uđem u novu sezonu nadam se budem na svom vrhuncu.“
