sport.ba @sport.ba
Ima fudbal mnogo heroja, i živih i onih koji to više nisu, ali jedan koji će večno ostati živ za navijače Sevilje je Antonio Puerta.
Umro je na ovaj dan, 28. avgusta 2007, usred utakmice sa Getafeom.
Tada dvadesetdvogodišnji fudbaler pao je dok je trčao ka svom golu u 35. minutu meča, na startu prvenstva. Saigrači su mu pritrčali, kao i medicinsko osoblje, kako bi sprečili da se uguši jezikom. On se tada osvestio i na nogama napustio teren, uz ovacije celog stadiona ispraćen je u svlačionicu, a tamo je ponovo pao. Mislili su da je u pitanju nova nesvestica, pa je prevežen u bolnicu, ali, to je zapravo bio - drugi srčani udar. Onaj prvi, na igralištu, je preživeo. Ovaj drugi, samo nekoliko minuta kasnije - bio je koban.
Tri dana su se lekari borili za njegov život, ali... Usled nedovoljnog protoka kiseonika ka mozgu i zbog oštećenja organa posle dužeg prestanka rada srca, napustio je ovaj svet. A u tom svetu ostala je njegova mlada devojka. Trudna.
Mar Roldan se, dva meseca kasnije, porodila se u bolnici „Sagrado Korazon“ i na svet donela dečaka teškog 3,7 kilograma. U dogovoru sa porodicom Antonija Puerte, odlučila je da mališanu da ime Aitor (na baskijskom „otac“), a čim su čuli te vesti, u bolnicu su došli i predstavnici Sevilje.
Tadašnji predsednik kluba iz Andaluzije Hoze Marija del Nido bio je među prvim posetiocima malog Aitora Antonija Puerte Roldana.
- Odlučili smo da ubuduće niko u klubu ne nosi broj 16. Tako će biti sve dok Aitor ne postane punoletan, ako jednog dana bude krenuo očevim stopama i postao fudbaler. Dali smo mu člansku kartu kluba (broj 45.284), on će imati besplatan pristup svim mečevima Sevilje. Siguran sam da i Antonio gore na nebu vidi ovo što činimo i nadam se da bi bio srećan zbog toga - rekao je tada Del Nido.
I sada, 11 godina kasnije, mali Aitor i dalje jedini ima pravo da, ako to ikada poželi, nosi šesnaesticu u Sevilji.
