sport.ba @sport.ba
Igrao je u velikim klubovima u pogrešno vrijeme. Stefan Dalma je bio manje-više standardan u Olimpiku iz Marselja, Pari Sen Žermenu, Interu, Totenhemu – da ne nabrajamo sad još nekoliko francuskih klubova – ali je na kraju karijeru završio samo sa peharom Liga kupa osvojenim u dresu Lansa. I tek tada počinje prava borba sada 39-godišnjeg Francuza.
U intervjuu za Radio Monte Karlo otkriva da je nakon kačenja kopački o klin proživeo pravi pakao. Krenulo je od depresije...
“Po završetku karijere patio sam od depresije, imao privatnih problema. Mi fudbaleri živimo u pod staklenim zvonom i onda dođeš u situaciju da moraš u potpunosti da raskineš sa prošlošću. Evo već šest godina, a ja ne radim ništa“, priznaje Dalma.
.
“Prije jedno godinu i po dana imao sam saobraćajnu nesreću na motoru u Bordou. Šest dana sam bio u komi, šest mjeseci u invalidskim kolicima. Samo je moja porodica znala. Polomljena mi je bila karlična kost, imao sam 30 operacija. Poslednju 24. oktobra. Tek od tada živim normalno, kao i ranije. Uživam, putujem, ali prije ili kasnije ću morati da pronađem posao, neki ozbiljan posao. Nešto zbog čega se ustaje ujutru“.
Poslije svega što je proživeo uspeo je ipak da sačuva zdrav razum, pa i dalje ima snagu za šalu i smijeh. Govoreći o igračkim danima tako se prisjetio jedne anegdote iz vremena dok je igrao u Interu. Sa Ronaldom. Zubom.
“Svakog utorka smo morali da idemo na mjerenje, ali Roni nikada nije htio da stane na vagu. Za njega je to bio psihološki problem, uznemiravalo ga je kad bi vidio koliko je težak. Znalo je da bude neprijatno, trener (Hector Kuper, prim.aut) je insistirao, ali Ronaldo nije htio ni da čuje. Na kraju, nikada nije stao na tu vagu“, smeje se Dalma.
(Sport.ba)
