sport.ba @sport.ba
Valjda tako mora. Samo je pitanje da li vam se sviđa. Svi veliki fudbaleri imaju i veliki ego. Kristijano Ronaldo ga je ispoljava skoro na svakoj utakmici Reala, Lionel Mesi možda ne toliko vidljivo, ali je javna tajna da kontroliše svlačionicu Barselone, a dok se njima u neku ruku i prašta, jer su dokazano najbolji, Nejmar će morati „još pasulja da pojede“ kako bi ubedio javnost da je u istoj ravni sa pomenutom dvojicom.
I da se za početak ne ponaša kao primadona, jer nije ni blizu uradio koliko Portugalac i Argentinac, da bi stekao blanko podršku za svaki gest. Onaj od srede veče preti da dodatno nagrize ne baš sjajne odnose u svlačionici Pari Sen Žermena. Na relativno nebitnoj utakmici protiv Dižona Brazilac je maltene sve radio sam. Tu je i glavni problem. Niko nikad u fudbalu nije sam sve osvojio, pa neće ni „desetka“ Svetaca, ako ne bude imao podršku saigrača i isto tako važnih navijača.
Dao je četiri gola, spakovao dve asistencije, L'Ekip ga je zalepio na prvu stranu s naslovom „Šou jednog čoveka“, unutra nanizao pohvale sa sportski učinak i očekivano ga proglasio igračem meča, dodelivši mu - desetku. Redak slučaj. Toliko redak da je najuticajniji francuski sportski dnevnik tek osmi put u istoriji jednog fudbalera nagradio maksimalnom ocenom. Stao je uz rame Francuzima Brunu Martiniju i Franku Soziju, Dancu Larsu Vindfeldu, Rusu Olegu Salenku, Poljaku Robertu Levandovskom, Argentincu Lionelu Mesiju i sunarodniku Karlosu Eduardu.
Trebalo bi da bude pljesak sa svih strana „Parka prinčeva“. Umesto toga - zviždzuci. Sve zbog odluke Brazilca da - iako je već imao tri gola na kontu - u završnici meča na prepusti Edinsonu Kavaniju izvođenje jedanaesterca i tako omogući Urugvajcu da postane najefikasnji fudbaler u istoriji kluba. A znamo svi, i u pozorištu i u fudbalu, publika je uvek u pravu.
Ili možda, nije?
„Navijači su pomalo nezahvalni. Pomalo je sramota što su zviždali Nejmaru, odigrao je sjajno, svaki put kad je na terneu donosi nam bodove. On je odlučujući faktor. Nema potrebe još da upiremo prstom u njega, ionako je prvi na listi izvođača penala. Malo je uznemiren. Svako bi se na njegovom mestu osećao slično. Videli ste ga u situacijama kad uzme loptu na sredini igrališta, predribla petoricu ili šestoricu i na kraju poentira. Tad mu tapšu sa tribina. Što tad ne zvižde“, pita Toma Menije.
Desni bek PSŽ-a, izgleda, saoseća sa Brazilcem. Mada, ima i zagovornika ideje da samo priča ono što bi ovaj želeo da čuje. Ili što su mu iz kluba rekli.
„Da je prepustio Edinsonu da puca penal ispao bi fer, ali je uzeo loptu i dao gol. Kavani nije rekao ništa, zna i on da je Brazilac taj koji izvodi jedanaesterce. Svestan sam da navijači cene Kavanija, ali mi osećamo uzbuđenje svaki put kad Nejmar pipne loptu. Potrebno je sagledati sve apsekte „za“ i „protiv“, tek onda suditi. Ako je dečko dao četiri gola i zabeležio dve asistencije, onda mi se zvižduci čini nebitni u poređenju sa njegovim i timskim učinkom“.
Nejmar je bez sumnje dobar fudbaler. Kao osoba - narcisoidan. Tu dolazimo do tačke s početka polemike: da li samo takvi postaju najveći? Ili dobar čovek isključuje dobrog igrača. I obratno. Da budemo pošteni do kraja: imao je i Zlatan Ibrahimović gafove u Parizu, samo nisu ga ovako nikad uzeli na zub, što dalje vodi ga razmišljanju da je sve do novca. „Plaćen si 220.000.000 evra, hoćemo i rezultat i dobar karakter i za te pare nećemo ti ništa oprostiti“, kao da uralju PSŽ-a, zagledani u prvu zvezdu tima projektovanog da osvoji sve.
„Nejmar sam može da napravi razliku na terenu. A nije da ga zanima samo napad, odlično radi i u defanzivi. Znamo koliko je Liga 1 fizički zahtevna, a on se ne boji duel igre. Daleko od toga da ignoriše kolektiv, igra za tim, ali poseduje određene kvalitete koje niko drugi na planeti nema“, podseća Menije.
Nejmar je letos postao najskuplji fudbaler u istoriji fudbala. Ujedno i jedan od najomraženijih. Ne zbog onoga što daje, nego zbog onoga koliko uzima. Osim novca, za koji je upitno da li toliko vredi, preoteo je Kavaniju status prve zvezde tima. Njegov dolazak počeo je da nagriza odnose u svlačionici nepunih mesec dana posle potpisa, prvi sukob sa Urugvajcem je nekako zamaskiran, uprava i trener Unaj Emeri su stali na stranu novajlije iz Barselone, ali navijači pamte šta je bilo. Zato su odmah reagovali na novu pojavu sebičluka.
„Ne verujem da su poruke s tribina učinile Nejmara nesrećnim. Setite se da je Kavani u prvom delu sezone protiv Liona šutirao penal i promašio. Ovoga puta je važnije što smo dobili 8:0 nego da li je Edinson oborio Ibrin rekord. Oboriće ga svakako, stalno daje golove, ima još dosta mečeva do kraja sezone da sruši Zlatana“, pomirljivo će kapiten Tijago Silva, koji drži Nejmarovu stranu, jer je i sam Brazilac.
PSŽ će osvojiti šampionsku krunu. Uzeće verovatno i neki kup, ali sa ovakvom atmosferom ko zna šta će uraditi u Ligi šampiona (prva prepreka Real Madrid). Na primer, one sezone kad je Lester pokorio Premijer ligu garantovano nije imao najbolje pojedince, ali je bio tim. Disao je kao jedan. U svlačionici „Parka prinčeva“ deluje da ta hemija ne postoji. Svako peva za svoj groš, iako trener Unaj Emeri kaže da je to dobro ukomponovan orkestar.
„Kod nas je podela jasna: Edinson je golgeter, a Nejmar lider ekipe. Zajedno mogu da nam donesu dosta. Shvatam da je važna statistika, razumem i zvižduke, ali mene zanima samo kako izgleda tim. A izgleda dobro“, uverava španski stručnjak.
Verujete li mu?
(Mozzartsport.com)
