sport.ba @sport.ba
Novac smrdi jedino onima koji ga nemaju. U tome se Al-Tanijevi i "Sopranosi" slažu. Barsa bi umesto licemerja morala da se okrene problemu, to svakako nije Nejmar. Naprotiv, on je šansa...
Zbog čega Nejmar hoće u Pariz?
To je lako, zbog novca.
Ali, pre nego što počnete da ga osuđujete, ponoviću vam ono što sam jednom rekao za Danija Alveša. Naime, kada odrastate tako što vam od veštine hvatanja golubova zavisi doručak, jasno da se egzistencijalni strah u stomaku leči jedino ždranjem velikog novca.
Nije to pitanje pohlepe, već psihe, gladan se nikada neće najesti u večnom strahu od krčanja creva.
Pisao sam vam i o Nejmarovom ocu, legenda kaže da je, kada se junior rodio rekao da će biti najbolji fudbaler sveta, a kada mu je klinac kao beba ostao nepovređen u saobraćajnoj nesreći, ništa ga više nije moglo uveriti nije "Izabrani".
To mesijanstvo koje prišijete deci je pošast koja zahvati svakog roditelja čije mladunče počne da štrči iz gomile. Ali, osuda želje da se pokupi svaki novčić iz riznice sa blagom je licemerna, "Nejmarovi" su "Sopranosi" fudbalskog sveta, to je jednostavno njihov način da pribave samopoštovanje, ali i da okolinu prilagode svom etičkom kodu.
Drugim rečima, nije Nejmar senior ništa veći grabljivac od ljudi koje vode Barsu, jedino što mu je kao i svakom Brazilcu ugodnije u beloj majici nego da ga davi kravata. No, to su samo detalji, Barselona je cedila Nejmarov dar, licemerno je sada optuživati ga da misli samo na novac, uostalom, dok je igrao u Santosu, Katalonci su na isti način poput Pari Sen Žermena pipali pod stolom robu koja im je zapala za oko.
Davno je bilo jasno da je pokušaj Platinija da uvede komunizam u fudbal osuđen na propast, znate i sami, protivnik sam finansijskog fer pleja jer se kosi sa zdravim razumom, sprečavate nekoga da sa svojim novcem čini šta hoće.
I dok počnete da drobite o ravnopravnosti i kako svako treba da igra fudbal, moram da vas razočaram, za bogate je sistem uvek plastelin i oni će ga oblikovati po svojoj volji.
Drugo, novac nije nikakva garancija uspeha. PSŽ sa svim silnim ulaganjima nije bio ni blizu, Mančester Siti i dalje oseća Ligu šampiona kao nešto neprirodno, žurku na kojoj stoje u uglu i pitaju se šta treba da rade.
Bajke o ulasku kineskog kapitala koji će promeniti sve sam vam davno razvejao, novac koji nije istočen iz zemlje, već rođen u smogu industrije, se teže troši, tačnije ne poklanja se. Na ovom svetu nema dovoljno Arapa koji bi promenili fudbalsku mapu, pa, plašiti se da će dva ili tri zahvaljujući rasipanju dominirati pokazuje ozbiljno neshvatanje igre.
Drugim rečima, Pari Sen Žermen nije za Nejmara bliži osvajanju Lige šampiona, to je samo supstitut za Ibru i rešavanje domaćih problema koje izaziva Monakova zlatna generacija.
Terati ih da varaju sponzorskim ugovorima kako bi zaobilazili zakon je posledica, ne uzrok problema u koji je zapala igra. No, to je šira tema, ovde bih se vratio Barseloni.
Njihov problem nije odlazak Nejmara, čak mislim da će oni, ukoliko ih pare iz Dohe zatrpaju u narednim danima bolje proći u ovom poslu.
Nejmar nije ni Mesi, još manje Kristijano Ronaldo. Nije ni naslednik, makar to ne možete da tvrdite za nekoga na osnovu talenta, Maradoni je bilo sa Alpa, Karpata, Azije, čak i po beogradskim naseljima, ta poređenja su glupa i neizbežna.
Rizikujem da zvučim kao prosečan srpski političar, ali ovo je šansa za Barselonu, ne tako što će tražiti novog Nejmara, već što će pokušati da formira tim. I to neće biti "La Masija" produkt, jer vidite, to je glavni problem, očekivanje da će se ponovo poklopiti Mesi, Inijesta, Ćavi. To je ona ista stranputica Junajteda, koji čeka da ponovo izađe generacija 92.
Ljudi, to su izuzeci, ne pravila, da je Ser Aleks danas na klupi "Đavola" kupovao bi poput Murinja, ne postoji fudbalska škola koja će vam omogućiti da u ovim najjačim ligama dominirate tako što izvadite pile iz inkubatora, obučete mu dres i osvojite trofej.
To su istorijski ciklusi, ne konstanta, kad se takvi završe, a ovaj Barsin je pri kraju, na red dolazi odlazak u supermarket. I to ne tako što ćeš kupiti najskuplju stvar na polici i isprazniti ceo buđelar, već što ćeš napraviti novi model za egzistenciju pri vrhu.
Nejmar će nastaviti da se zabavlja, ne mislim na teren, u Španiji glamur postoji zbog likova poput Brazilca. Francuska nije fudbalska zemlja u tom smislu, Gali su suviše sujetni da bi se klanjali idolima. Ali, van toga, robna marka će se prodavati, pre svega u Aziji, i to je u redu, brendiranje sjajnog materijala uvek završi sa krokodilom na srcu, Francuzi to najbolje znaju.
Samo, Nejmar je oznaka kvaliteta, ali ne i garancija da će vam nešto dobro stajati. A to koliko je plaćen, stvar je porodice Al-Tani, katarskih vladara. Sa Nejmarovima, tim fudbalskim Sopranosima, oni se slažu u jednom, novac je prljava stvar samo za one koji ga nemaju...
Ovo je jedino revolucija u smislu propasti fudbalskog komunizma koji je UEFA probala da nametne, nikako kada je igra u pitanju. Nejmarov dolazak u Pariz nije ni zemljotres, niti će promeniti raspored snaga u fudbalu. Nemojte se bojati, novac nije dovoljan...
